Zamagljeni prozori,minus napolju. Sve se počelo smrzavati i sve je već odavno pusto. Tanka je linija izmedu hladnoće i belog praha kojeg nazivamo 'sneg'. Gledam kroz taj zamagljeni prozor, naprežem oči a,napolju tišina,praznina,sve utihnulo. Mnoštvo sveća,knjiga u ruci,naslonjena desna ruka na crnom stolu i kamin ispred,u kojem vatra pleše. Pucketaju drva,i iskre lete na sve strane. Prelepi pogled,toplina,kao da je ona hladnoća jednostavno prošla. A zapravo još nije ni počela. Još nije zabelilo, još nas nije pokrio taj beli prekrivač,taj prelepi dijamant. Decembar skoro na izmaku a već hladno je... Onako detinjasto priđes prozoru i puhneš u ono staklo samo kako bi ga još više zamaglio da bi mogao nešto da nacrtaš. Neprocenjivo! Možda ova hladnoća i nije tako loša,zapravo možda je dobra,ko zna vreme će pokazati.Kako god ovih dana hladnoća je opasno zakucala na vratima i čini mi se da ima samo jedan metak,nazalost i taj jedan je dovoljan da nas ošamuti. Evo još malo pa kraj decembra i taj famozni januar na pragu,a sve tv kuce se vec uveliko pripremaju za Božić i Novu godinu.Koka kola reklama je počela,što može značiti samo jedno! Ali dajte ljudi, ohladite malo,imate još malo,ja mislim da ćete uspeti organizovati sve to. Ljubav,prijateljstvo,život sve to u paketu sa decembrom,snegom i putovanjem. Kad sam već kod tog putovaja tek bi to trebala da bude fantazija,pa se nekako nadam da će se ostvariti ali ne brinite na vreme ćete biti obavešteni. Moram da idem,kasno je zapravo kad bolje razmislim onaj Vremeplov se neće sam pročitati a što više čitam to sve mi više pitanja kruži po glavi.