My beautiful women

      Budi ponosna što si žena, mudra i dostojanstvena! Lepa, topla, hrabra, a nežna, važna i neizbežna. Po srcu ujedno i slaba i jaka, uloga naša nije laka.Budi zena koja ce suocena sa nedacama nastaviti da voli zivot,bez predrasuda,bez lazi i sujete,uvek nasmejanog lica.Budi zena,koju vode nove ideje,koja je vesela ,koja je svesna svoje moci i potrebe da pokaze svetu kako se voli,jer to je ta istinska lepota ,spremnost da prihvatis sebe takvim kakav si i cilj da te tudja misljenja ne doticu;lepsa sa osmehom,cistija sa dusom.
      Ja sam takodje zensko,jedna obicna osoba u predstavnistvu zenske populacije:poput jedne semenke u zrnu njih milion,naizgled prosecna i ni po cemu vazna..Ove moje reci su veoma proste,vidite u uvodu kazem kako je zenski rod divan,kako je predivno biti zena,a par recenica ispod sebe kritikujem ,kako sam obicna i prosecna.U cemu je sustina ,u cemu je razlika i da li uopste postoji...ispricacu vam je kroz svoju pricu.
     Obicne stvari ,tj. potreba da jedem,spavam,ucim,zelim,sanjam,mislim i jos stotinak slicnih rutina imaju i muskarci i zene.To nas svrstava u kategoriju da smo jednaki,jer imamo veoma slicne rutine iako smo razlicitih polova.Npr.ne bi mogli da zivimo bez vode,hrana nam omogucava sitost,dobro zdravlje,osmeh vedro raspolozenje itd..U cemu je razlika jos..Pa u fizickom izgledu.Ja imam plave oci,moja drugarica braon,majka crne..Kosa nam je takodje drugacije boje,prvoj je braon,drugoj crna,trecoj plava..Jedna je mrsava,druga debela..Neka od njih dobro crta,druga peva..Eh sada,sta se momcima svidja,da li treba sebe da menjamo zato so smo plavi i debeli ili crni i mrsavi da bi se dopali nekome.Prva pomisao je da,ja cu sve uraditi da bi se nekome dopao/la.Mogu da se ofarbam i da drzim dijete,a mogu i da jedem i da srecno budem debela..U cemu je razlika,da li ce me voleti debelu ili mrsavu,ili plavu ili crnu..?Pa zavisi kakav mu je ukus,a ako nisi po njegovom ukusu,ima jos momaka i ukusa,ne razumem potrebu da ako se nekom ne dopadate,krivite svoj izgled,to je tako prosecno,primitivno.Tada svoju lepotu,tada svoju cistotu stavljate u drugi plan,kao da ste pod maskom misljenja ja sam ruzna ,ne dopadam joj se ili njemu..Sta je to sto nas cini stvarno lepima,sto ce u svakom probuditi osecaj divljenja,zbog cega ja nisam obicna prosecna devojka koja uci,jede i spava itd..Koja je moja moc i moc mnogih devojaka koje zive sirom ove zemlje i dalje..
     Kroz svoj zivot radila sam poput crnca,ucila isto kao i neki moj profesor,prepisivala kao i moji drugovi,izlazila kao i mnoge devojke,plakala kao tuzno dete..ali se sve to zavrsavalo osmehom.Vecinom,lazem nije uvek.Dok nisam sazrela plakala sam zbog gluposti i to u periodu ranog puberteta je bio moj osovni problem,a kao dete sam plakala zbog losih ocena,svadja u porodici,nedozvoljavanja da igram zmurke do kasno u noc itd..Onda kada sam sazrela,a to znaci da sam se sa problemima suocila sa lakocom,nisam imala problema da u sebi uvidim normalnu osobu sa svim manama i vrlinama.
     .ALi moja zenska ranjivost je takva ,da sam opet uletala u veze i da su me muskarci povredjivali,lagajuci da nikad nece to uraditi a bas jesu..Tada sam naucila da muskarce ,sem mojih drugova,ne cenim.Cast izuzecima,ali ja ih zovem stokama.Izvinjavam se muskom rodu i svima,ali ocrtani su kao osobe koje varaju i varaju,piju i lazu ,imaju 2 i vise zena,kuju protiv njih,glume..Ne mogu to da podnesem,ne mogu da placem.Srecna sam sama,jer sam dovoljno samostalna i jaka da uspem u karijeri koju sam zacrtala,a ljubav dodje i prodje,nekad dodje sunce,nekad kisa i pomiris se sa tim.Vremenom i pored toga razbijem ja i predrasude,pojam devojcice u tehnici,oo pa nee..Secam se jos mojih prijatelja koji su mi govorili upisi Gimnaziju nemoj Tehnicku,to je za decake,ti dobro pises sastave bavi se time..Zapravo moja odluka da upisem sta ja hocu,je iznenadila mnoge,sem moje roditelje i u ocima stavila do znjanja da ja imam svoje JA i da je svaki moj pad i uspon,kao i da su odluke koja donosim,samo moje i da se nikome ne pravdam  dok ne ugrozavam bilo koga.A zapravo dosa pomazem ljudima,kao zensko imam osecaj saosecajnosti,dobrote i milosti ,,nesebicnosti i neiskvarenosti..Tu sam da pomognem onima koji nemaju,da naspurot osoba koje samo misle sata ce obuci ili jesti,gde izaci,postavim se u situaciju da pomognem nekome i iz onoga malo sto imam dam drugome.Da danas udomim macku,sutra raspolozim prijatelja,prekosutra ucim za dobru ocenu,kasnije idme na treninge,stignem da pomognem ocu i utesim uplakanu majku,pomognem baki da donese hranu sa pijace,pomognem dugu da prepise,posvadjam se sa celim drustvom kad vidim da neko ogovara,pa neka me mrze svi,moja potreba za istinom i dobrotom je tu i nemam vremena za ogovaranje i mnoge slicne stvari tome.Koliko puta niam stigla da ispravim kosu,pa mi vetar unisti je,pa samu sebe iznerviram sto nisam lepa taj dan i to uvek kada spam prva smena..Koliko sam puta terala drugaricu iz kupe da uci,popravi ocene,isla na seminare i ucila kako biti bolja osoba.Pratila slike mnogih devojaka na drustvenim mrezama ugledajuci se na njih uz recenicu -Jao vidi kako je ona lepa..- ili -Sto ima dobre cipele i ja cu kupiti takve.-...i jos mnogo slicnih stvari.Mozda citajuci ovo negde vidite i sebe..A naspram mene,zene u ozbiljnim godinama se suoce sa bolestima poput raka grlica materice,raznih tumora,rizika da ce izgubiti bebu..Bore se protiv nasilja u porodici,udaraca koje su dobili od svojih muzeva..One su zene ,njih ne treba niko da tuce,one ne treba da se lome,ali ipak sve to rade.One kopaju,ciste,bore se ,vuku,sminkaju se i radee.Kuvaju,peglaju..Sminkaju se satima da bi bile lepe,a onda neki primitivac od muskarca u zelji da je iskoristi vredja je .Hrabrost u zeni je da ne odoli tome i otarasi se takvih osoba.Muskarci ne mogu da radjaju i ne znaju kako je biti majka,oni ne znaju kako je biti domacica i kako je tesko ici na stiklama od 20 cm..Njima je mnogo stvari omoguceno i dosta stvari im je olaksano,a iako vecina ima snagu i izdrzdrzljivost ,u danasnje vreme imaju i zene,jer iako muskarac cepa drva to isto radi i zena,bez runke srama itd..Da li sada uvidjate lepotu u mojim delima,da li uvidjate lepotu zene ,lepotu svih nas??One su nezne ,dobre prosto rade i trude se,plakaju,padaju i uzdizu se..Zena je dar prirode,lepota.Ona nije predmet prevare,nju ne treba tuci,vec je voleti ,a ako ti se neka zena ne dopada,nemoj je povrediti vec nadji drugu.Najmanje i ono so sebi ne bih dozvolila je da me muskarci povrede,to boli.Njihova igra ,ne moze moju izdrzljivost nadmasiti.To godine znaju,zrelost govori..Zato ja nisam obicna iako tako delujem i zato imam tu lepotu poput svih zena na ovom svetu,imam potrebu da volim  i da budem voljena.
        Jer ja na kraju,zelim biti uspesna,biti tracak nade,primer koji ce se videti u svetu.A zapravo svaka zena nosi u sebi taj dar,dar lepote,spremnost da pokaze svetu sta je lepo i dobro i da sebe ne ogranicava prostim stvarima vec da veruje u sebe i svoju moc  i shvati da svoju ljubav treba da iskaze kroz svoj rad,svoju porodicu,kroz ono sto ima da da svetu..a od toga nema nista lepse i to svakoga ocarava.Verujte mi na rec.

Tema ljubavi u lirskim delima

Dela lirskog sadrzaja odisu osecajnoscu,mastovitoscu,ritamskom organizacijom,izrazenom temom,a ne fabulom,slikovitoscu..a iznad njih stavlja se ljubav kao najaci motiv i simbol zivota.Piscima je ljubav postala cilj.Sve svoje reci su podredili da bi dosli do ljubavi.Zele da se usunjaju u taj divan svet i da mu se potpuno prepuste,jer bas on prelep,zraci toplinom i radoscu i sve sto je dobro na ovom svetu dolazi od ljubavi,ona je pokretac ona je vodja,ona uvek zna pravi put..Ono sto je neprolazno u onom sto je prolazno. Zivot od uzdaha I izdaha. Jer to je ljubav! Ona sila koja nas pokrece I cini nas zivot boljim. Jer covek bez ljubavi je po meni dusa u lancima. Svoja osecanja,misli i razmisljanja lirski pesnici iskazuju neposredno,gde je vecita tema ljubav.Pisci svu svoju ljubav,bilo ona tuzna,prazna,ili prelepa,stavljaju na papir.Puno toga oni napisu,bilo da je to nesto su zeleli da kazu u stvarnom zivotu,neke u njima zarobljene reci,ili mnogo suza i osmeha kroz koje su prolazili .Vecinom Im je lakse da svoja razmilsjanja i osecanja napisu,jer svaki put kada su zeleli nesto sto im pada na pamet da kazu,nesto ih je sprecavalo,a reci su nestajale,a oni su samo cutali.Onda se razum zatvorio i otvorilo se srce i u njihove sveske su ispisivali svoje misli koja su sada cinioci najlepsih dela koje pruzaju primer koji mogu slediti i mladje generacije. Prepoznaje se i osnovno osecanje ili motiv ,koji moze biti ljubav,patnja,strepnja,bol,smrt....Pojedinacne slike,ukrasene raznim stilskim figurama i reci cije je znacenje pojacano epitetima ,sire niz asocijacija koje delo sugerise.Povezivanjem pojedinacnih slika,date u osnovnom ili prenesenom znacenju daju smisao dela. Postoje i sporedna osecanja i motivi koji su sa glavnim u medjusobnoj vezi:proisticu jedan iz drugog,dopunjuju se,stoje u kontrastu ili paralelno.Citanjem do kraja pesme prepoznajem poentu dela ili emocionalni zakljucak,koji po prirodi veze moze biti preokret,stvoriti se ocekivano,neocekivano..Delo moze biti u prozi ,stihu.Ovde dogadjaji nisu poredjani po hronoloskom redu,kao u epici,vec je poptun smisao predat na temu.Dela u cijem je neposrednom sredistu iskazan dozivljaj,cisto osecanje,ritmicko i zvucno uobliceno jezikom,ima simbolicke slike koje asocijativnom grupacijom dovode do osnovnog motiva.Sveobuhvatno sva ta dela stvaljaju ljubav na neki visi nivo od obicnog.Pod tim mislim da je ljubav pokretac,vodilja,najlepsa nota zivota,koja nasuprot pesimisticnih i tuznih dela su rado citanija.Ljubav se oseca u vazduhu i to pisci vrlo dobro znaju.Medju najpoznatijim lirkim delima ovog motiva su DJacki rastanak -Branka Radicevica,Pesme Djure Jaskica,Slovo ljuve despota Stefana Lazarevica i jos mnogo dela koje odisu lepotom ljubavi. Pisci su isspunjeni kada o njoj pisu.Mnogo je ostalo prasinom popalih i poisanih papira koji nisu objavljeni a nose za sobom divne ljubavne price iz zivota ljudi.Ne bih zelela da ovaj beli list papira snadje ista sudbina.Zelim da moje reci poput najlepsih lirsih dela,ljudi citaju sa radoscu i da ih u srcu minu reci ,koje sam ja sa ljubavlju pisala.

Jer, za to si rođena, da budeš voljena i da voliš…

Ne brini, mala. Jednog dana će pobediti tvoja dobrota. Taj tvoj poseban sjaj u očima će u drugima probuditi nadu da još postoji prava ljubav, ona do kraja života. Ti si ta koja će promeniti sve-počevši od sebe same. Znam, misliš da nema smisla opraštati, pružati druge, treće šanse, da ne vredi plakati kad te sustignu uspomene. Ali, varaš se! Uveče, kad legneš u krevet, možeš mirno spavati. Ne peče te savest, jel tako? Ti si svoj zadatak obavila, oprostila si što se oprostiti dalo, dala druge šanse onima koji su dokazali da su ih zaslužili. Znam, govore za tebe da si naivna. Ali, nisi! Samo imaš čisto i lepo srce. Ne brini, doći će i tvojih pet minuta, tvoja sreća. Onda kada dođe, ne puštaj je! Bori se protiv svih, ako treba bori se i sama protiv sebe! Tek tada ćeš videti da vredi biti dobar, onako istinski dobar. Zaljubi se, voli, smej se. A, ako te taj neko poseban povredi-njemu na dušu. Ti nisi ništa krivo učinila. Jer, za to si rođena, da budeš voljena i da voliš…

Trag

      Огледала се у његовим очима. Уместо оног великог комада стакла што људи зову огледалом, користила је његове плаво-зелене зенице. И у њима је била лепша, но у огледалу. И нико јој није говорио да је тако. Једноставно, то је знала, зато што је то прочитала у његовом погледу. Није сломила та огледала, јер је слутила да би у њима нестала и она сама.

     Смејала се у његовим сновима. Умела је она то и уживо, понекад, врло ретко, али, кад је он мислио о њој тај је осмех био најлепши на свету. Некад грохотом, некад сетно и бојажљиво, али, увек лепо. Све време је тако била насмејана. Није умела да прича у његовим сновима, само се смејала.

     Знала је да је она његов део који недостаје. Или је он њен. Око тога су се увек свађали. Пронашла је у њему своју плаву звезду. Волео је да једе различите ствари, да се облачи другачије но што би га она обукла, да ћути када би она волела да јој каже све што мисли. И то су му биле једине мане, а она је и њих волела.

     Никада јој није било досадно са њим. Био је фасцинантно духовит и умео свашта. Засмејавао би је и кад је ћутао. Умео је да говори о киши и да памти баш све глупости које му је рекла. Анализирао је и кад спава, и кад је будна. Одушевљавала се собом у тим анализама. Познавао је и разумео најбоље, боље него што је и она саму себе разумела. За сваку њену глупост, имао је оправдање.

     Написао јој је песму и била је савршена у својој несавршености. То је била само њена песма и песма само за њу. Зато је била привилегована. Била је посебна и због тога што га је упознала и што је баш њу заволео, а могао је било коју другу.

     Њено срце је пре њега било сломљено на хиљаду делова, он га је саставио заувек. Чак и да не буде више њен, срце ће јој остати. Залепио га је “Охо” лепком, нема му мрдања.

     Његовом животу је дала смисао, употпунила га. Каже да је осећао неку рупу у себи док је није упознао. Сада је нема више. Требало му је да нађе особу коју ће и која ће га безусловно волети, са којом ће сањати заједно и бројати кишне дане.  Пожелео је да заувек остане поред њега, пошто је био сигуран да боља не постоји.

    Њој је постао циљ. Све је подредила да би до њега дошла и да би га зграбила. Многе је погрешне кораке у животу направила, време јој је било да закорачи једном исправно. Хтела је да се ушуња у његов јастук и да је више нико никада отуда не истера. Он јој је то дозволио. Потпуно се препустио и уживао.

Jer je život sve to

Duga je ulica kojom hodamo kroz život. Puna je uspona i padova, dobrih i loših stvari koje nam se dogadjaju iz dana u dan.Mnoge stvari su se desile za ovih mojih osamnaest godina. Mnoge od njih su i zaboravljene. U mom životu vladala je zima, a ljude koje sam upoznala na putu bili su moje jedino leto. Ispunjavali su moj život, bili podrška, ali sam ih na kraju izgubila. Bilo je teških perioda, ali na kraju se navikneš i pustiš da život ide svojim tokom. Mnogo puta poželim da se vratim u prošlost, promenim neke stvari, neke svoje postupke. Kajem se zbog mnogih neiskorišćenih prilika. Ali onda stanem i pomislim, da sam tada uradila nešto drugačije možda mi sadašnjost ne bi bila ovakva. Toliko puta planiram svoj postupak, ali ipak oni koji se dese spontano imaju zauvek posebno mesto u srcu. Život je čudan i nepredvidiv. Ako zaboravim prošlost, da li i dalje postojim? Mislim da ne, jer to je ono što sam ja. Ona beleži moje postojanje. Neću je zaboraviti, samo ću se truditi da se na one loše stvari ne osvrćem previše. Biću pozitivna. Znam da je život za mene spremio mnogo toga, i jedva čekam da vidim šta mi donosi novi dan.Trudiću se da budućnost napravim što lepšom i da uživam u njoj, jer će nekad ta budućnost postati moja prošlost.

--U srednjoj skoli sam poželeo da budem drugačiji. Da budem hrabriji. Moj najbolji drug je bio najbolji u svemu. Bio je prvi u matematici, u fudbalu. Prvi je smuvao ribu u društvu. Prvi je počeo da se druži sa starijima od nas, pa onda sa lošijima. Prvi je dobio ključeve od auta. Prvi je probao drogu.. Prvi se nikada više nije vratio..--

-Обожавам да затворим фиоку боком.
- Пробудим се ујутру, ја погледам кад оно 04:30 ујутру. Али ја се осећам одморено, баш нормално онако. Онда схватим да има још доста времена и да треба још да спавам. Звони аларм у 7 сати, не видим ништа око себе, не могу да се покренем, стапају се у кревет. И тако свако јутро.
- Осећам се преварено када поништим карту у градском превозу, а контрола не уђе целим путем.
-Да није оне етикете, никада не бих знала која је предња, а која задња страна доњег дела пиџаме.
-Волим људе који ми врате поруку истог трена кад им је напишем.
- У последње време уживам да водим "досадан" живот. Волим да проводим вечери уз чај, књиге, филмове и серије код куће, избегавам ноћне изласке и то ми стварно прија.
- Прва реч кад устанем ујутру, и искључим аларм је псовка.
- Као мала, љутила сам се на људе који би ми уместо поклона донели новац!
- Увек имам застрашујући моменат када не могу да скинем прстен са прста ...
- Највише мрзим да ме неко дирне док се растежем.
- Мрзим кад неко старији од мене у аутобусу устане некој баби. Онда ја испаднем некултурни гад.
- Док се купам обавезно пустим музику преко фона и размишљам ја тако о томе дал живот има смисла, шта ћу да будем у будућности, о именима моје деце ма о свему и свачему. Зато кад изађем из купатила, моји хоће да ме згроми јер обавезно се задржим преко 30 мин и потрошим цео бојлер ..
- Понекад када видим сумњиве људе на улици размишљам како би их описао полицији кад би нешто урадили.
- Сваки пут кад се туширам, моје мачке се попну на прозор и гледају шта ја радим.

Like

Imam fejs jer mi treba. Veliko zlo. Doduše ima par ljudi sa kojima volim da se dopisujem, jer mi znace,ili pricamo jer nismo u mogućnosti da se vidimo.Nit' gledam nit' me zanima ko šta tamo piše, postavlja etc. ALI...Većeg ljudskog taloga i hrpe iskompleksiranosti nisam do sada srela,nego na facebooku.Toliki jad, tolika nemoć, tolika gorčina, toliki kompleksi, toliki papanluk, toliki seljakluk, hejt za ovo, hejt za ono i lajkovi na sve to. Uuuuu lajkovi su glavni. Gdje ćeš danas bez lajkova?Bitno je spucati status/hejt, skupiš sto lajkova i kralj si .Kad malo čovek skonta ovaj fejs nas je više sjebao nego Dejtonski mirovni sporazum. Ocam' mog. Kastrirana smo nacija.U istoriji ljudskog roda nema toliko internetskih šljamova ko sad...

Pojam zenskog u tehnickim naukama-razbiti predrasude

Ne znam zašto ali mi je ovo palo na pamet.Zašto devojčice beže od tehnike…Zašto tehničke,mašinske,elektrotehničke škole…imaju veoma mali broj devojčica?

Problemi počinju krajem Osnovne škole. Do tada je uspeh iz svih predmeta čak 

malo na strani devojčica. Ali, pri izboru zanimanja već u tom uzrastu počinju da 

dolaze do izražaja predrasude, nametnuti kulturni model, nerazumevanje 

sredine, demotivacija koja stiže iz porodičnog okruženja, uticaj vršnjačkih 

grupa… i uticaj medija. Da sad ne ulazimo u dublju analizu medijskih sadržaja u 

kojima se spominje ženski pol ili se objavljuju njihove slike, već kad otvorimo bilo 

koju novinu ili uključimo bilo koji kanal, suočićemo se sa katastrofalnom 

nepravdom u podeli rodnih uloga. I onda nije čudo što se u svest devojčica, tako 

da ni same to ne mogu da prepoznaju, urezuju floskule tipa „nije to za žene“, 

„teško ćeš se izboriti u tom muškom zanimanju i okruženju“, „trpeće ti 

porodica“, „ipak ćeš ti biti prvenstveno majka“, „to nije nimalo ženstveno 

zanimanje“.

Predrasude i patrijarhalni model su nekada toliko jaki da se, pa i kada ja idem u školu, stalno pričaju neki vicevi u kojima su učenice tehničkih struka muškobanjaste, 

da ne kažem ružne, a one iz medicinske ili ekonomske lepe. I eto opet nas na dodirnoj 

tački uloge medija u ovoj temi. Kada pišete o bilo čemu što ima veze sa tehnikom, 

prosto od dva sagovornika izaberite ženskog i stavite sliku. Hajde da se 

izborimo da ženskih slika bude više na prednjim nego na srednjim stranama. 

Znam da ovog trenutka neki od nas misli kako se preko srednjih strana nekad 

brže stiže do mesta odlučivanja, parlamenta na primer… ali, ok. Eto teme… Evo, 

svi ste se nasmejali, neki su skrenuli pogled.Jeste škakljivo, ali svaki pristup je dobar samo da ne ćutimo, jer ta ćutnja ostavlja prostor za sve ove faktore koji u devojčicu demotivišu da se posveti tehnici iako je talentovana, vredna i pametna.Npr ni ja nisam najbolja u svim predmetima,al guram.

Te devojčice koja se nalaze pred životnom odlukom izbora 

zanimanja, hajde da ih pronađemo, da od njih čujemo kako razmišljaju, šta ih plaši, 

šta kažu njihovi  momci,drugovi, a mama i tata, a drugarice… Hajde da je pitamo da li ona 

poznaje neku uspešnu ženu iz oblasti tehničkih nauka.

Hajde da pronađemo devojčicu koja već godinama pobeđuje na takmičenjima iz 

informatike, a mama i tata uporno pričaju da će ona biti nastavnica srpskog, jer 

za „ženu boljeg posla od prosvete nema, imaće vremena i za muža i za decu…“

Predrasude se mogu razbijati i tako što će se generalno pisati više o tehnici, nauci, 

uz češće korišćenje žena- sagovornica. I uz maksimalnu demistifikaciju toga šta  sve ovakva zanimanja sa sobom nose.

.Možda zaista treba uveriti društvo koliko su nam potrebne žene naučnice i stručnjakinje, pa će onda 

i atmosfera biti takva da se devojčice laka srca grabe za inženjerske indekse.

-Hoću samo da je zamolim da mi oprosti, kao prijatelju. Da mi oprosti sve što sam joj uradio i sve što ću joj uraditi. Hoću da me voli. Ne kao pre,pošto ni ja nju više ne volim tako, ali hoću da me voli kao nekoga ko joj je u prošlosti, bar na par trenutaka, bio sve i ko će joj uvek biti nešto. Daj, samo hoću da mi se iskreno nasmeši i priča sa mnom i hoću da me sa vremena na vreme zagrli, jer su njeni zagrljaji, prijateljski ili ne, nešto što,jebiga, nedostaje čoveku, bio on zaljubljen u nju ili ne. Nisam umeo da je cenim, nisam umeo ni hteo da budem njen, ali ne umem ni da je pustim da se pravi da se ne poznajemo, jer, ako bolje razmislim, čak i posle svega, ona je neko koga vredi poznavati.. Jebiga, izvini, nisam znao da te volim. A, opet, izvini, ne znam ni kako dalje ako ti nisam ništa..-

Da li ste ikada videli čitav svoj svet u jednim plavim očima?

Duša

Kada čuju rеč "duša", ljudi mahinalno stavljaju ruku na prsa, kao tu je. Ne razumејu da grеše. Moja duša nije u meni, mislim da nikad nije ni bila. Moja duša ima ime, ima godine, ima oči i srce koje me voli. Moja duša je on, on jedini i najdraži ..

Tragom Tesnjara

  Od svega sto covek u zivotu obidje i na kraju mu se vraca je rodni grad i u mojim ocima nije nista bolje i vrednije od rodnog kraja,Valjeva.Kamena ulica gde se ukrstava najveci broj ljudskih dusa,gde je covek savladao i premostio svoje boli,je stari deo Valjeva,Tesnjar.

      Dok se setate Tesnjarom zanese vas osecaj uzbudljivosti i lepote koju nosi dah proslosti:raznobojni lampioni,miris lepinja,turska kaldrma,divna starogradska i narodna muzika.Duz ove ulice nalaze se nisko bele okrecene kuce i kafane koje stvaraju utisak boemskog kraja kroz koji su prosli mnogi pisci,glumci,stranici..Uz tihu notu violine dodje ti da se opustis i dozvolis da te povedu stara vremena ,koja docaravaju sliku Valjeva s pocetkom savremenog doba.Na uglu ulice nalazi se cevabnica iz koje izlazi prijatan miris sveze ispecenog hleba i mesa.Ispred objekta seta se veseo covek sa punom korpom pereca i kokica.Takodje ovde se nalazi i slabo primetna ali postojeca prodavnica,kao i jedna mala kucica koja je veoma primetna po sarenim izlozima  u kojoj starije zene siju odelo ,opanke i njima slicne djakonije iz starijeg doba.Kada se nastavi pravo,pa malo skrene sa glavnog puta  ulazi se u berbernicu .Iz nje obrijan maldic sa osmehom na licu izlzi u nadi da ce videti svoju dragu.Danju ovde zurno prolaze ljudi,kao i djaci ,jer je u blizini i skola.

      Uvece se sve menja.Tada ozive kafane,gde se okuplja mlad narod  da uz boemske pesme i rujno vino docekaju zoru.Ovde se duse same otvaraju i pevuse neke njima drage pesme.Poneki parovi zapevaju serenadu.Stare cigle zazidane jedna na drugu u obliku danasnje kafane odisu svezinom postojanja,tradicijom.Kada padne noc,otvore se ljubavi,nemirni zivoti,na granici jave i sna,ljudi.Leti nema tisine.Mesaju se tradicije,ljudi,a za vreme Tesnjarskih veceri,kao posebne manifestacije Valjeva,kroz Tesnjar prodje na stotine kako domacih,tako is strahnih lica koji u opijajucoj muzici,bilo dal igraju ili pevaju,uzivaju u duhu naseg kraja.To je ta atmosfera koja zove ljude da izadju iz kuca i polako preko praga i te stare kaldrme dosetaju do neke kafane i utope se u lepotu i zvuk harmonike koja leci svaku tugu u coveku i kao da u nasim grudima ozivi lepota Tesnjara.Ovo mesto je i svedok mnogih iscezlih ljubavi ,kao i radjanja onih novih.Svako ovo mesto je u sustini podjednako vredno nase paznje jer pokazuju sedista gde je covek savladao svoje boli ,bez obzira kakvim teskim prilikama je bio okruzen,on jednostavno ne moze a da zastane uz veselo drustvo koji vraca osmeh na lica ,a zice od gitare sto drhte pri svakom dodiru zvuce umirujuce za ljudsku dusu i to je savrsenstvo ,to je ta lepota koja se u potpunosti preneti na mladje generacije i na one koji ce ovim putem tek proci.Zapravo ne prvi pogled drvene kucice sa ulaskom u carsiju sa izobiljem raznih objekata deluju sasvim obicno,ali oni uvece ostavljaju potpuni sjaj,koji covek prema svom shvatanju i ukusu zavoli i ljudi se uvek rado vracaju ovamo.

      I da sutra odem negde daleko odavde,da napustim Valjevo,u srcu ce uvek ostati urezana ljubav prema rodnom kraju i ona lepota pri poslednjem uzdisaju koji ostavlja topao dah proslosti,dok se budem setala Tesnjarom.

O daa

Sećam se kad sam te prvi put video, kako si me pogledala sa očima punim nade. Možda sam se ja vise od tebe ponadao, sada više to i ne znam. Nego, znaš, duša mi plače zbog druge stvari. Sećam se tih nekoliko trenutaka dok sam ti prilazio. Gledao sam te tako kako stojiš i čekaš me, one tvoje pantalonice kao u nekog malog deteta koje se izgubilo i čeka ruku da je dodirne i povede u lepše sutra. Pogledah malo onako krišom u te oči setne iz kojih je virila nada i neka neobjašnjiva tuga. Zastadoh malo da te duže pogledam, a onda sam video u očima i tihu ljubav, zacaklila se u tvojim očima, e tada sam znao da ću te čuvati od svih, da ćeš biti moja princeza i da te više niko neće povrediti. Bespomoćno si stajala, ali eto posle samo malo vremena pojavio se najlepši osmeh na tvom licu. Znaš, malo sam se uplašio, ti si pricala puno, ali ja te možda nisam ni slušao, samo sam gledao u tvoje oči i kako ti pogled luta po meni. Očekivali smo puno toga jedno od drugog, visilo je to u vazduhu. Uplašio sam se tvoje mladosti i malo mi je bilo teško, ali sam želeo da se borim za tebe. Bila mi je to slatka borba, želeo sam da ti pokazem da nisi sama, da nikad nećeš potonuti kad sam ja tu. Sve sam ti to hteo reći, ali nisam, jer sam želeo delima da ti pokžzem. Dugo sam te gledao I pokušavao da ti čitam iz očiju, eh kad bi znala koliko sam bio ponosan na sebe što sedimo i pričamo. Eto, prošlo je dugo vremena od tada, a ja opet mislim na tvoje pantalonice i tužan pogled. Ne mogu da se ne setim, previše mi je značio, previše sam ga zavoleo u trenutku. Želeo sam da nađes sreću sa mnom, a i ja sa tobom. Bila si mi sreća, ustvari još uvek si,ali sada više ne mogu da vidim opet te oči, opet tu nadu i tu tihu ljubav. Sada si već porasla, ja sam otišao nekako brzo u tvoj zaborav, kiše su me odnele nekako brzo. Drugi će neko sada pokušati da ti pruži ruku i da čita iz tvojih očiju, ali znam da neće uspeti, jer tu azbuku ljubavi sam samo ja video u tvom pogledu.

Bezveze

Mislim da sam se istrosila. Da sam postala
emotivni invalid.Srce mi obavlja samo onu
fizicku aktivnost. Lupa, lupa, pa stane. Jebi
ga. Suplje.. Nalik trski kraj zaledjenog jezera.
Osuseno.. Ni mozak mi vise ne radi. Osecam
da mi je i telo suplje. Jedino sto odzvanja u
supljoj glavi je lupanje onog istog supljeg,
osusenog srca.

:))

Bila je jedna od najpametnijih osoba koju sam poznavao, zato je valjda retko i bila istinski srećna.
Imala je i previše strpljenja. Uvek je bila tu za sve, slušala bi njihove probleme i pomagala bi im pri rešavanju istih. Ali oni je nisu voleli, ne. Bila im je potrebna, nisu mogli da funkcionišu bez nje kao njihovog podupirača, ali nisu je voleli. Niko od njih je nikada nije upitao kako je ona, niko se nikada nije ni zapitao odakle njoj toliko znanje o životu. Znali su da uvek mogu da dođu kod nje kada im je potrebna pomoć, i to je bilo sve što ih je interesovalo. 
Ja sam je znao, zaista sam je znao i voleo, iako mi nikada nije govorila o sebi. Kad god bih je upitao nešto ogovorila bi kratko i odmah počela priču o nečemu što ja volim. Pametna je bila, kad vam kažem, uvek je znala kako da izbegne odgovor na pitanje koje joj se nije dopadalo. Obožavala je da čita, govorila je da je to jedini način za beg od nesnosne stvarnosti. Podržavao sam je i pravio se da znam o čemu priča, eh kako sam bio glup.. 
Viđao sam je često kako sam smeje, ali retku su bili momenti kada bi joj i okice zasijale. Tada je bila najlepša na svetu, iako toga nije bila svesna. Uvek je govorila da je prokleta, da je najgore biti kao ona, ružan i pametan. Ali nije bila ružna, verujte mi na reč. Obožavao sam da je posmatram dok se veseli kapljicama kiše koje se slivaju niz njeno lice, dok se valja po snegu kao neko detence, dok joj vetar još više mrsi ionako uvek zamršenu kosu. Žao mi je što ona sebe nikada nije videla onako kako sam je ja video.
Naučila me je puno toga o životu. Pokazala mi je da je sreća u malim stvarima, objasnila mi je da bi mnogi ljudi bili srećni da imaju sve ovo što sada mi imamo. Nemojte da mislite da sam ja neki tutuk, znao sam ja sve to, samo.. te reči koje su izlazile iz njenih usta.. one su činile da sve izgleda tako stvarno, skoro sam mogao da osetim bol svih nesrećnih ljudi na svetu. Ubedila me je da sam sposoban za mnogo više, da zaslužujem mnogo bolje, ali rekla je da sreća ne dolazi sama, već da moram da je tražim i da je čvrsto stegnem i nikad ne pustim kada je nađem. Pomogla mi je mnogo, a tek kasnije sam saznao kako je tako dobro poznavala ovaj svet, ali neću vam pričati o tome. Ne mogu, obećao sam joj.
Bila je jedna od najpametnijih ljudi koje sam poznavao, zato je valjda više i nema..