Dragi leptiriću,
U ovoj hladnoj noći, poželela sam da si tu. Da me rečima utopliš, pogledom nasmeješ. I da, poželela sam da nekome tiho šapnem koliko mi nedostaje, ali ono najiskrenije iz srca. Ode godina,a sa njom i moja najbolja drugarica.Nema više oslonca,kao da mi je neko srce iz grudi iščupao kada je otišla bez ijedne reči. Moj najbolji drug trudi se da srce vrati na pravo mesto,da me uteši i nasmeje.On zapravo nikada nije otišao od mene,a mnogo toga mu dugujem.Sve je to duboko u meni skriveno.Mislite da ja ove reči iznosim na svetlost dana? Oo ne,jer taj divan sucev zrak obasjava jedno naizgled hladno,ali u duši čisto biće. Teško da takva osećanja mogu isplivati pred svakim. Treba doći neki spasilac sa obale najlepšeg mora i pomoći mi da se osećaji spase. Da se ne utope.
Krenula sam da ti pišem ovo pismo sa željom da stigne tamo gde mu je i mesto. Do tvoga srca. Staviću ga u bocu, ali ne od stakla. Puknuće. Staviću ga u bocu koju godinama je pravilo moje srce samo da bi ovo iskreno pisamce otplovilo ka tebi. Pisaću ti na kraju i adresu da znaš gde da se pojaviš ukoliko poželiš. Ne brini, čekaću te. Čekam te već unazad toliko mnogo godina, da mi se baš ovde nekako dopalo. Ima ljudi sa istom sudbinom, a valjda se sa takvima uvek možeš udružiti.
Neću dužiti. Premalen je list da bih pisala sve što poželim. Čekaću odgovor tvoj i moliti onoga koji upravlja svime na ovoj planeti, da usmeri moju bocu sa pisamcem na pravu adresu. Tebi suđenom.
Нема коментара:
Постави коментар