Права теорија речи срце

     

Неки је младић имао савршено срце. Није било ожиљака ни зареза на њему. Сви су се слагали да је његово срце најлепше. Младић је био врло поносан и све се више и гласније хвалио својим прелепим срцем. Изненада се појавио неки старац и рекао:

 - Зашто твоје срце није тако лепо као моје?

 Старчево срце је снажно ударало, али је било пуно ожиљака. На неким су местима комадићи били премештени, а на друга стављени, али нису потпуно одговарали. А било је пуно места где су цели комади недостајали. Људи су гледали старца с неповерењем. Како може и помислити да му је срце лепше од младићевог?

 Младић је погледао у старчево срце и насмејао се.

 - Мора да се шалиш? – рекао је – Упореди своје срце с мојим: моје је савршено, а твоје је препуно ожиљака.

 - Видиш, сваки ожиљак представља особу којој сам даровао љубав – извадио сам комадић срца и дао јој га. Најчешће су и они мени поклонили комадић свога срца који није баш савршено пристајао на празно место у мојем. Каткад сам поклонио комадић срца, а да нисам добио други заузврат. Ту су настале велике празнине и удубљења. Иако су отворене празнине болне, подсећају ме на љубав коју смо делили. И за те људе гајим наду да ће се једног дана вратити и испунити их. Младићу, видиш ли сада шта је истинска лепота?

 Младић је неко време уронио у мисли. Пришао је старцу, посегнуо за својим младим, савршеним срцем и отргнуо комадић, те га дрхтавим рукама пружио старцу. Старац је прихватио комадић младићевог срца, одломио комадић свога и сместио га на рану младићевог срца.

Kraj jedne generacije

Obično svaki post je predan iskazu mojih osećanja,ali sa ovim neće tako biti.

Inače ovaj post ću nameniti svojim školskim drugovima,pa znate one koje poznajem 8 godina i  više.Mnogo suza,smeha,bola,lekcija sam prošla sa njima..Biće mi ih žao napustiti,a napuštam ih za godinu ipo dana.Napušatam svet u kom sam navikla  živeti..

Šta je to kod nas  posebno?

Skopčali smo se prvog dana,I nadalje,kroz odrastanje,upoznali jedni druge,skontali naše tajne,želje,gluposti..prihvatili druge po osobinama I takve kakvi smo.Zna se ko obožava da igra Stardoll,ko čita naučnu-fantastinku,ko bleji satima na fejsu..Svako iz odeljenja je imao svoju zanimaciju,neki su imali drugačije prioritete od nas..I sad dok gledam druga odeljenja koja omalovažavaju štrebere,omalovažavaju nekoga ko je siromašan..mi smo svi u odeljenju se razlikovali na neki način,ali smo prihvatili suprotnosti drugih,I kroz tu slogu nastavili da kročimo napred ka životu..Kada smo krenuli u peti razred bili smo majušna deca,koja su želela brzim koracima požuriti u odrastao svet,ali naše godine su to sprečile.Upoznali smo se sa našim sadašnjim razrednim,čovekom koji je želeo da baš njegovo odeljenje bude najbolje,posebno i drugačije od drugih..I jesmo drugačiji,ponosni na uspeh koji imamo,na takmičenjima gde su se baš moji drugovi postigli bitne rezultate,diplome I čestitke..Pamtim I svadje I prepirke koje su posotjale između nas učenika,ali mi smo iz svake te svađe naučili nešto korisno.Sloga nam nije bila jaka strana ali smo se trudili da se izborimo za nju..Kako?

Koliko nas nije učilo matematiku,biologiju,istoriju..i svaki put kada nastavnik pita, trudili smo se da prozvanom pomognemo koliko možemo..Znate pamtim još uvek dan,kada smo sa pismenog iz matematike izašli srećnih lica,jer smo dobili pozitivne ocene,I složno se ujedninili I pomogli onima koji ne znaju..Nije sramota prepisivati ako ne znaš,sramota je reći druga koji prepisuje..Jer onaj koji prepisuje bori se da sebi zaradi bolju ocenu,on ne uništava tvoj život..Nezaboravna su smejanja na času,kada izludimo nastavnike,šašave pesme koje smo pisali na muzičkom itd..

Jednostavno mnogo utisaka me veže za 5 školu I za moje odeljenje.Mnoge stvari ne bi bile zanimljive da nije mojih drugara iz odeljenja.Zato će te mi nedotajati.Svako je za mene bio po nečemu poseban I po tome ću ga pamtiti.Pamtiću celokupno odeljenje,a zajedno sa njima I nastavnike koji kada ne budu bili tu I kada ih neko drugi bude zamenio,tek tada ću da shavtim koliko su mi značili I koliko su truda I ljubavi pružili nama,učenicima.

Inače,ja ne mam pojma kakvo me odljenje čeka u ekonomkoj,niko iz mog sadašnjeg odeljenja,a I iz drugih..,a da su moja generacija ne upisuju taj smer.Malo se plašim bojazdi kako ću se uklopiti u moje novo društvo,da li će mi biti lepo kao sa vama??Mnogo je tu pitanja I ostaviću ih  da drugi put ramišlajam o njima..Sada ću da odživim još I ovo malo vremena koje mi je ostlao sa vama,mojim školskim drugovima..

Kada bi kišobrani progovorili

 

  Oko svakog predmeta,kao i oko svakog osećanja može se isplesti priča..Čini mi se da je Mika Antić imao jednu divnu pesmu:''Kada bi jastuci progovorili o tome šta neko sanja i krije,kada bi zaista progovorili o tome šta neko radi kradom..'' a ja,ja sam se često zapitala kako bi to izgledalo kada bi kišobrani progovorili,znajući da bi mnogi imali što šta da nam ispričaju..

Ne mogu reći ni da volim kišobrane,ni da ih ne volim,ali svakako moram priznati da ima onih tako običnih kao i onih tako posebnih.

Davno sam imala jedan takav,specijalan i po mnogo čemu poseban.Bio je to ,zapravo kišobran moje bake koji nije završio na nekom tavanskom uglu jer sam ga ja prisvojila i sa zadovoljstvom počela da ga nosim tokom prvih godina mog školovanja.

To su oni dugovečni kišobrani koji danas  više ne postoje.Trajali su godinama,decenijama i nikada se nisu kvarili.Sećam se da je imao čvrstu dršku od bambusovog drveta i bio je crvene boje koja se u potpunosti uklapala u moj tadašnji imidž.Veoma radosno sam ga uzimala u ruke onih kišnih jutara i kretala peške ka školi mojim omiljenim ulicama i mojim posebnim stazama.Jednog takvog dana imala sam nesvakidašnji susret pod bakinim kišobranom.Negde kod Oficirskih zgrada prišao mi je jedan veoma fin mladić,prelepog osmeha i upitao me je:’’Mogu li malo da idem sa tobom pod kišobranom?’’Iznenadio me je,ali i zbunio.     

Stvarno je padala  kiša,ali ne tako jaka,i on nije imao kišobran,to je tačno!Ali ja ga nisam poznavala i sećam se da mi je kroz glavu proletela misao:’’Kako je tako drzak da mi tek tako priđe i zatraži da ide sa mnom pod istim kišobranom?’’Medjutim i pored toga,njegov osmeh i vedre oči naterale su me da spontano kažem:’’Da!’’Išli smo tako jedno vreme u tišini,pod bakinim kišobranom i nije mi bilo neprijatno,a onda je on započeo jedan krajnje neočekivani i veoma prijatan razgovor.Više se ne sećam koliko smo vremena hodali,ali tek taj razgovor nisam mogla zaboraviti,a ni taj osmeh.

Sećam se da smo se rastali kao da će mo se sutra opet sresti na tom istom ćošku,a svako od nas je poneo sa sobom samo ime onoga drugog.     

Međutim,nikada više se nismo sreli na tom istom ćošku,ni u toj ulici,iako sam ja tuda prolazila narednih godina moga školovanja.Bakin kišobran sam negde izgubila tokom svog školovanja,i na njega potpuno zaboravila,a onda sma jednoga dana prepoznala u gradu taj divan osmeh koji mi je rekao:’’Pa to si ti,devojka sa kišobranom!’’

U stvari zaboravila sam da vam kažem da sam imala još  jedan kišobran i to plavi japanski koji je prošetao beogradskim i pariskim ulicama u više navrata..ali o tome možda neki drugi put.

Čudni osećaji,reči i hvale

      Da li ikad osećate prazninu u duši.Skroz ništa i tako bezosećajan osećaj imate.Plače ti se,a suze ne idu.Kada ne znaš šta osećaš,dal tugu,strah,bojažljivost,ili nešto drugo.Kada znaš da možes večno gledati u daljinu,oblak,drvo..bilo šta satima bez prestanka.Osećaj imaš kao da si posrano govno,nasred kiše,gde emocije uopšte ne naviru,reči ne postoje..

      Znaš ko će ti pružiti zagrljaj,reći tople reči hvale..znaš ko?Pravi prijatelj.

I ja imam jednog,koga nisam birala,već su se duše same privukle.Dovoljno mi je da znam da bih joj se uvek našla i u dobru i u zlu,a srce mi je još ispunjenije kada znam da je ona za mene već mnogo učinila i da me je prihvatila ovakvu kakava jesam,kao i ja nju.Volim njene tople reči koje mi znače podršku u tamnim noćima i tužnim danima,njeno hvalenje,moje filozofiranje..

      Hvala ti prijatelju,jer si baš ti onaj ko mi je ulepšao život i taj bezosećajan tračak nade koji me kad -tad spopadne,pretvoriš u trenutak kada emocije i reči preovladavaju,a srce oseća ljubav prema životu  i jednom iskrenom drugu.

Pravi pisac

                                                  Ja sam pravi pisac,
                                                 a ne kakav krivac,
                                    pisanje to se voli,svaka potekla suza ko rana koja boli.
                                             Dala sam drugima da čitaju ono što je moje,
                                               a i ne moraju da znaju pisao ko je.
                                                Svako je našao mesto u nečijem srcu,
                                                       u nečijoj glavi,
                                   a svaki napisan stih,ne može tek tako da se zaboravi.
                                         Taj stih uzmi za sebe,jer je samo tebi znani
                                                   uzmi niko ti ne brani.
                                   Ali pravi pisac nikada u senci tuđih osećaja neće biti,
                                           već će na pravi način svoje emocije ispoljiti.
                                           Jer,gde je mrak tu je i  samoće trag,
                                    gubiš osećaj,suze ti se pretvaraju u prah,glas u dah!
                                            Zato je dobro sve ovo što pišem,
                                  a i kada bih počela da vam o ovom pričam,prestala bih da dišem!
                                          Jer izgovarati sve ove reči meni nije lako,
                                       pa ih evo pišem..neka ih čita bilo ko,svakako!
                             

Ja-strelac

Simbol: Strelac
Vladar: Jupiter
Kvalitet: Promenljiv
Element: Vatra

Karakter: Biti rodjen u znaku Strelca isto je sto i biti rodjen pod srecnom zvezdom. Sudbine ovih ljudi su najcesce uravnotezene i srecne kako zbog delovanja Sunca u Strelcu tako i zbog planeta vladaoca - Jupitera. Izrazen je poseban smisao za pravdu i moral, intelekt je jak i moguce se baviti naukom, umetnoscu, politikom...

Bez obzira na nivo obrazovanja Strelci su uvek sposobni da shvate problem. Optimisti su, pozitivci... zaljubljeni u putovanja i prirodu. Deca su jako Vazna Strelcima ukoliko ih imaju ali ne vezuju ih previse za sebe i insistiraju na ranom odvajanju od porodice. Cesto su povrsni, nemarni a radoznalost ih vodi u istrazivanje nepoznatih naroda, njihovih navika i obicaja pa makar to bilo samo kroz kuhinju ili originalan izbor nakita i odece.

Iako ponekad vatreno zastupaju svoje ideje Strelci se brzo umore od ubedivanja, ne podnose svadju pa tako izgleda da lako kapituliraju. To nije tacno - oni jednostavno nastavljaju po svome ne nalazeci za potrebno da onima koji im stoje na putu o tome polazu racune.

Posao: Odlicni su trgovci, bankari, komicari ali i politicari i javni radnici. Uz odgovarajuce postavljenog Jupitera to su svestenici, misionari i dobrotvori.
Osetljive tacke: slezina, jetra, zuc, sklonost gojenju posebno nogu i bedara.
Otvorenost i iskrenost zene Strelca lako Vas moze prevariti. Iza sarma koji nestedimice prosipa po Vama cesto se krije samo zelja za lepim prijateljstvom ili neobaveznim druzenjem. Ona ima Bozji dar da konflikte pretvara u komicne situacije kao i da karikira ozbiljne izjave, pogotovo ako su ljubavne i pateticne. U vezi s njom morate biti strpljivi i nikako ljubomorni. Ima potrebu za slobodom i samostalnoscu i pre ce se odreci veze nego takvog nacina zivota. Osvojite je smehom i sarmom, nemojte biti agresivni i iskljucivi.
Strelcevi nisu obavezno neverni ali ne propustaju priliku ako ih neko drugi privuce. Ako ih opterecujete i kinjite nije iskljuceno da Vas jednostavno zamene, onako "u hodu". Retko prvi ostavljaju vec uglavnom ostavljaju Vama da zakljucite kada je vreme da odete.

Odgovaraju im Blizanci, Vodolije i Vage. U obzir dolaze i Lavovi sa naglasenim vazdusnim znakovima. Veza sa Ovnom je strastvena ali bez uzajamnog razumevanja.

Lepa reč gvozdena vrata otvara

      Živimo u svetu gde je sve zasnovano na materijanim vrednostima.Ljudi su usresređeni na puku borbu za preživljavanje.Život se svodi na posao,brigu o porodici,retke trenutke odmora.Najčešće se zanemaruje unutrašnja potreba za duhovnim vrednostima.Svet se ogleda u sivom ogledalu.Naravno da u njemu  vidimo se kao uspešne osobe,sa istom takvom karijerom,besprekornog izgleda i naizgled zadovoljne i srećne.To je samo prividno i daleko od pravog odraza.A  on je nimalo bajkovit.Prava i jedina istina je ona koja se krije u samom čoveku u njegovoj duši.Ona vapi za malo odmora,ljubavi,nežnosti..Često se to zanemaruje.Kao da niko ne zna da sve to može stati u jednu lepu reč.

      Ona toliko znači,toliko toga može da promeni na bolje,da usreći..Ona može da učini da se osećamo kao najbolje,najvoljenije i najuzvišenije biće na Zemlji.Ona je ta koja će otkrivati i najveće sante leda i pretvoriti uh lavinu nikada do tada rečenih i dugo skrivanih osećanja.Međutim,to je najčešće veoma teško reći.Teško je prelomiti i pustuti srce da priča. Najveća prepreka za iskazivanje lepe reči je ono teško.Teško je znati,teško je odlučiti,teško je znati reći lepu reč.Ali,ja se ne slažem sa tim.U svakom od nas čuči po jedno osećajno biće kome razum stoji na putu.A kada se on skloni na stranu ,unutrašnja osećanja su spremna da kažu sve ono što je bilo skrivano i što je bilo potrebno za sreću.Ne,nije nimalo teško za trenutak zanemariti razum i pustiti sve one lepe reči da isplivaju na površinu i zadovolje drugu,nama dragu osobu.U svakodnevnici koja je stresna,lepa reč je kao melem za dušu,samo treba odabrati pravi trenutak za parvu reč koja će obrisati sve do tada ružno.

      Zato,pustite srce da govori mesto razuma,Pustite sve one lepe reči da učine svet lepšim.Dozvolite im da razbiju sivo ogledalo i otvore gvozdena vrata.Možda iza njih nađete ono za čim ste dugo tragali.

Hoću,eto baš hoću!

Nisam fino dete,sa ove planete,
redovno se sa knjigom ne družim,
niti učim,jer ne mogu tooliko da se mučim..
Nemirna sam i lenja buba
jer meni se pleše,igra i svira truba..-.-
Nisam dobra,već nestašna
u inat mrzovoljama dosadna,
do večnosti sa životom razdragana.
Ne sluša se ni mama ni tata,
radimi se svašta..
pijana da odam i da se u svaku svadju dodam,
hoću da pustim rep do daske,i to baš u inat komšijama noću
eto BAŠ HOĆU! !