Sinoc kada sam dočekivala sa društvom novu godinu,prišao mi je jedan poznanik i rekao:"Super pišeš sastave,posebno onaj sa 'isprekidanim linijama' (haha).Reči su igračke u tvojim rukama,kojima se vešto rukovodiš."E pa danas sam odlučila da se s njima malo poigram. Uvek su mi bile najdraže igre slagalice. Slagala sam kockice koje su sada pretvorene u reči. Kao što se pahuljice sada spuštaju nad nama, tako se iz moga srca rasprši sreća i radost kada si pored mene.
Gledajući kako se gasi i poslednja iskra ovog dana, poželela sam da je uhvatim i zadržim kod sebe. Nekada će doći tama, praviti mi društvo pa da je oteram tako. Ali sam se u trenutku predomislila. Ne treba mi ta iskra dana da bi mi osvetlila noćne sate. Ja imam tebe. Malu unikatnu zalagaonicu mojih osećaja, moju tajnu i uživanje. Ti rasteraš i sive oblake, i noćne tamne urlike. Nasmešiš ovog mrguda, nabaciš osmeh na njegovo lice i uživaš pri tome, da bih vrlo rado volela da sam tu, pored tebe.
Da gledam u tvoje oči smeđe i da mi odsjaji njihovi šaputaju tihu priču sreće. Da u mojim, poput gore zelenim očima, oslikaju cvetno polje, ružičnjake i mirisne 'avlije'. Sreću, milo moje, ne treba tražiti, dođe ona sama kada se i ne nadaš. Samo je treba znati zadržati. Ponuditi joj najlepši smeštaj i udobnost da ostane zadugo. Želim da verujem da je ovo samo mali početak velike radosti. Želim da jednog dana svoju radost i sreću prenosimo na nama najdraža bića.
Želim da gradimo svoj dom, ali ne ovde, u ovom gradu,nego tamo gde su smeštene naljepše bašte, palme i najčistije reke. Tamo, gde ni jedno oko nije videlo, uho nije čulo o tim lepotama koje niti jedan razum ne može zamisliti. Upravu tu, želim da se skupa radujemo. A ovde, želim da se držimo zajedno pod jednim velom sudbine i da zajedno koračamo našim željenim dvorcima. Punim ljubavi, sreće, zadovoljstva.
Gledajući kako se gasi i poslednja iskra ovog dana, poželela sam da je uhvatim i zadržim kod sebe. Nekada će doći tama, praviti mi društvo pa da je oteram tako. Ali sam se u trenutku predomislila. Ne treba mi ta iskra dana da bi mi osvetlila noćne sate. Ja imam tebe. Malu unikatnu zalagaonicu mojih osećaja, moju tajnu i uživanje. Ti rasteraš i sive oblake, i noćne tamne urlike. Nasmešiš ovog mrguda, nabaciš osmeh na njegovo lice i uživaš pri tome, da bih vrlo rado volela da sam tu, pored tebe.
Da gledam u tvoje oči smeđe i da mi odsjaji njihovi šaputaju tihu priču sreće. Da u mojim, poput gore zelenim očima, oslikaju cvetno polje, ružičnjake i mirisne 'avlije'. Sreću, milo moje, ne treba tražiti, dođe ona sama kada se i ne nadaš. Samo je treba znati zadržati. Ponuditi joj najlepši smeštaj i udobnost da ostane zadugo. Želim da verujem da je ovo samo mali početak velike radosti. Želim da jednog dana svoju radost i sreću prenosimo na nama najdraža bića.
Želim da gradimo svoj dom, ali ne ovde, u ovom gradu,nego tamo gde su smeštene naljepše bašte, palme i najčistije reke. Tamo, gde ni jedno oko nije videlo, uho nije čulo o tim lepotama koje niti jedan razum ne može zamisliti. Upravu tu, želim da se skupa radujemo. A ovde, želim da se držimo zajedno pod jednim velom sudbine i da zajedno koračamo našim željenim dvorcima. Punim ljubavi, sreće, zadovoljstva.
Нема коментара:
Постави коментар