Mogu biti teška. Mogu biti jaka. Ali s tobom nije tako uopšte.
Jedan tvoj osmeh popravi onih hiljadu problema, i ja zaboravim na sve one reči koje sam prethodno pred ogledalom ponavljala svesna da ću ih zaboraviti, a uverena da ću ih sve odjednom izreći.
A ti, kao da znaš kakva dnevna doza mi je potrebna i uvek uspeš da me smiriš.
Proći će te, šta's napela..

A ja, poverujem ti i smiriš ti mene, onako sneno, onako kako samo ti znaš, ali čim tvoja silueta zamakne i čim više ne vidim tvoj odraz nigde drugo osim u mislima setim se ja svega, setim se i toga da sam napravila problem za koji ti nisam uspela reći i setim se da neće sve tako lako proći i setim se da si mi opet potreban samo da mi kažeš sve suprotno od ovog, samo da bih mirno mogla zaklopiti oči.

Ma koga varam, potrebavn si mi samo ti, za ostalo se uvek mogu snaći.