Naš put

Zelim da putujem s tobom
nije mi toliko bitno gde cemo ici
mozda samo jedna voznja autom
ti bi vozio.

Pustili bi tvoj najdrazi bend ili pevaca
ja bih ismejavala tebe i tvoje glasovne sposobnosti
a ti bi se samo nasmejao i pevao jos glasnije.
Stavila bih ruke na usi i pretvarala bih se da mi to smeta
a zapravo samo zelim da pevas, bez obzira koliko si los u tome.
Mozda bi pustio nasu pesmu
i pogledao u daljinu, pevusio i drzao oci na cesti
i ja bih pustila da mi misli odlutaju na prvi put kad si mi pevao tu pesmu
ili bih gledala u tebe, smejalaa se, upijala svaki stih kojeg otpevaš
zapamtila kako ga pevas, zarobila se u svoje misli i zakljucala
da mogu sebi to opet pustiti
jednog dana, da se nasmejem
kad mi do smeha ne bude.

Pricali bi o drvecu na koje naidjemo putem
ja bih se pravila pametna, nagadjala imena svakom drvetu
da te navodno impresioniram.
Mozda bih rekla neku glupost, kao sto radim
ali ti bi se nasmejao, vec svestan mojih namera.
Pricala bih o svim nijansama zelene boje
kako priroda izgleda bas lepo danas
kako sunceve zraci nekako posebno sjaje boreci se kroz drvece
divili bi se plavetnilu neba
i kako je neverovatan dan
i bio bi neverovatan cak i da je nebo sivo i da kisa pljusti.

Jer mi smo mlade nade ovoga sveta,pune života.
Ja bih stavila svoju ruku na tvoju desnu koja drzi menjac
pogledala te i nadala se da i ti mislis isto.

Mozda bi se setili skolskih dana
i pricali o onom profesoru kojeg su svi mrezili
uvek postoji takav, zar ne?

Podsecali bi se svake kafane,u kojoj smo dočekivali jutra

kao i našeg prvog susreta u toj istoj birtiji,

a nee,ti bi onda naglasio da ti ne vredjam ugostiteljski objekat 

za koji te vežu divni trenuci provedeni sa mnom.
Pricao bi mi gde si provodio pauze i kakvu si kafu voleo
a ja bih se pravila da to ranije nisam znala
kad u stvarnosti
znala sam svaki detalj
Kao na primer, kad se smejes.
Kako prvo pogledas u pod pre nego sto se nasmejes
i onda pogledas me u oci
samo jedan detalj od mnogih.

Nije mi bitno, mogu sve ispocetka slusati
Fascinatno je.

I dok bi svirala tvoja najdraza pesma
otvorio bi prozor, derao se, znajuci da te niko ne cuje
I pricao bi mi o pevacu
kako znas sve njegove pesme i na koliko si koncerata bio
ili na koliko zelis biti
i ja bih videla kako ti se oci cakle dok tako strastveno pricas
o onome do cega ti je stalo
kao kad mi kazes da me volis.

Mozda bi prosli kroz neki manji grad ili selo
i videli bi oceve koji se igraju loptom sa svojim sinovima ili majke kako vode za rucicu svoje cerke
i mozda bi mi rekao kako si uvek hteo cerku
a ja bih ti govorila o tome kako to nije moja zelja.

Mozda bi nas odveo do plaze
ili reke, jezera u prirodi
i prostrli bi nesto na pesak ili na travu
i ja bih uzela flasu Jack Danielsa iz tvog auta, dve case
i gledali bi sunce kako zalazi.

Mozda bi mi rekao kako ti je lepo sa mnom
i kako danas ljudi ne cene sitnice, a one cine zivot
a ja bih ti rekla kako se slazem sa tobom dok me Jack polako uzima sebi
Onda bi pricali gluposti
i grlili se kao sto uvek radimo u pijanom stanju
i ja bih nesto rekla da te naljutim
a ti se ne bi mogao naljutiti
i bila bih s tobom citavu noc razmisljajuci o...pa nicemu posebno
ja bih shvatila da mi ne treba nista vise. Ne moramo pricati.
Tu smo, zajedno, sta moze biti bolje.