Tragom Tesnjara

  Od svega sto covek u zivotu obidje i na kraju mu se vraca je rodni grad i u mojim ocima nije nista bolje i vrednije od rodnog kraja,Valjeva.Kamena ulica gde se ukrstava najveci broj ljudskih dusa,gde je covek savladao i premostio svoje boli,je stari deo Valjeva,Tesnjar.

      Dok se setate Tesnjarom zanese vas osecaj uzbudljivosti i lepote koju nosi dah proslosti:raznobojni lampioni,miris lepinja,turska kaldrma,divna starogradska i narodna muzika.Duz ove ulice nalaze se nisko bele okrecene kuce i kafane koje stvaraju utisak boemskog kraja kroz koji su prosli mnogi pisci,glumci,stranici..Uz tihu notu violine dodje ti da se opustis i dozvolis da te povedu stara vremena ,koja docaravaju sliku Valjeva s pocetkom savremenog doba.Na uglu ulice nalazi se cevabnica iz koje izlazi prijatan miris sveze ispecenog hleba i mesa.Ispred objekta seta se veseo covek sa punom korpom pereca i kokica.Takodje ovde se nalazi i slabo primetna ali postojeca prodavnica,kao i jedna mala kucica koja je veoma primetna po sarenim izlozima  u kojoj starije zene siju odelo ,opanke i njima slicne djakonije iz starijeg doba.Kada se nastavi pravo,pa malo skrene sa glavnog puta  ulazi se u berbernicu .Iz nje obrijan maldic sa osmehom na licu izlzi u nadi da ce videti svoju dragu.Danju ovde zurno prolaze ljudi,kao i djaci ,jer je u blizini i skola.

      Uvece se sve menja.Tada ozive kafane,gde se okuplja mlad narod  da uz boemske pesme i rujno vino docekaju zoru.Ovde se duse same otvaraju i pevuse neke njima drage pesme.Poneki parovi zapevaju serenadu.Stare cigle zazidane jedna na drugu u obliku danasnje kafane odisu svezinom postojanja,tradicijom.Kada padne noc,otvore se ljubavi,nemirni zivoti,na granici jave i sna,ljudi.Leti nema tisine.Mesaju se tradicije,ljudi,a za vreme Tesnjarskih veceri,kao posebne manifestacije Valjeva,kroz Tesnjar prodje na stotine kako domacih,tako is strahnih lica koji u opijajucoj muzici,bilo dal igraju ili pevaju,uzivaju u duhu naseg kraja.To je ta atmosfera koja zove ljude da izadju iz kuca i polako preko praga i te stare kaldrme dosetaju do neke kafane i utope se u lepotu i zvuk harmonike koja leci svaku tugu u coveku i kao da u nasim grudima ozivi lepota Tesnjara.Ovo mesto je i svedok mnogih iscezlih ljubavi ,kao i radjanja onih novih.Svako ovo mesto je u sustini podjednako vredno nase paznje jer pokazuju sedista gde je covek savladao svoje boli ,bez obzira kakvim teskim prilikama je bio okruzen,on jednostavno ne moze a da zastane uz veselo drustvo koji vraca osmeh na lica ,a zice od gitare sto drhte pri svakom dodiru zvuce umirujuce za ljudsku dusu i to je savrsenstvo ,to je ta lepota koja se u potpunosti preneti na mladje generacije i na one koji ce ovim putem tek proci.Zapravo ne prvi pogled drvene kucice sa ulaskom u carsiju sa izobiljem raznih objekata deluju sasvim obicno,ali oni uvece ostavljaju potpuni sjaj,koji covek prema svom shvatanju i ukusu zavoli i ljudi se uvek rado vracaju ovamo.

      I da sutra odem negde daleko odavde,da napustim Valjevo,u srcu ce uvek ostati urezana ljubav prema rodnom kraju i ona lepota pri poslednjem uzdisaju koji ostavlja topao dah proslosti,dok se budem setala Tesnjarom.