Duga je ulica kojom hodamo kroz život. Puna je uspona i padova, dobrih i loših stvari koje nam se dogadjaju iz dana u dan.Mnoge stvari su se desile za ovih mojih osamnaest godina. Mnoge od njih su i zaboravljene. U mom životu vladala je zima, a ljude koje sam upoznala na putu bili su moje jedino leto. Ispunjavali su moj život, bili podrška, ali sam ih na kraju izgubila. Bilo je teških perioda, ali na kraju se navikneš i pustiš da život ide svojim tokom. Mnogo puta poželim da se vratim u prošlost, promenim neke stvari, neke svoje postupke. Kajem se zbog mnogih neiskorišćenih prilika. Ali onda stanem i pomislim, da sam tada uradila nešto drugačije možda mi sadašnjost ne bi bila ovakva. Toliko puta planiram svoj postupak, ali ipak oni koji se dese spontano imaju zauvek posebno mesto u srcu. Život je čudan i nepredvidiv. Ako zaboravim prošlost, da li i dalje postojim? Mislim da ne, jer to je ono što sam ja. Ona beleži moje postojanje. Neću je zaboraviti, samo ću se truditi da se na one loše stvari ne osvrćem previše. Biću pozitivna. Znam da je život za mene spremio mnogo toga, i jedva čekam da vidim šta mi donosi novi dan.Trudiću se da budućnost napravim što lepšom i da uživam u njoj, jer će nekad ta budućnost postati moja prošlost.
Sta je zivot? Od nas se ocekuju mnogi odgovri u skoli,ali ko nam moze odgovoriti na ovo pitanje?
ОдговориИзбришиDa li je to svaki put kada udahnes vazduh,pomirises omiljeni cvet,postignes dotada nemoguce za tebe...Mislila sam da poznejm zivot da je bitan samo rad i trud,uspeh.Itekako su bitni ali je isto tako bitno da ne izgubimo sebe usput.Svakim novim danom se treba oduseviti i kada pada kisa i kada je hladno,sve ima svoju svrhu,nekad si tuzan nekad srecan.Nekad zablistas u skoli,nekad se nadjes u bedaku.Znam samo da cu ga od sada vise ceniti uzivati u svakom zvuku,svakom trenutku provedenom bile gde i u skoli da.Nismo ni svesni koliko nam zapravo znaci svaki dan proveden u njoj.Mnogi drugovi mi kazu:"Kada odes iz nje nedostajace ti samo drustvo i nista vise."Istina je da se u sredjnoj skoli sticu najlepsa prijateljstva,ostaju veze koje se retko kad raskinu.I dok pisem ovo znam da cu kada se raspustim po poslednji put opet se vratiti u skolsko dvoriste,samo sto cu tada videti neke nove saobracajce,mehatronicare,tehnicare...I zelim da im kazem da budu svesni onoga sto imaju da se raduju,zive,druze,uce da prigrle srecu koja im se pruza.
Dok cu ja sa nekim novim iskustvima,"koferima' znanja poci na sledecu stanicu,otisnucu se dalje a ako me ikada uhvati nostalgija vraticu se tamo odakle sam potekla.
Sta mislis? Ovo je sastav za Jelenu Vasic o zivotu i skoli :)
Mislim da je divan:)
Избриши