-Hoću samo da je zamolim da mi oprosti, kao prijatelju. Da mi oprosti sve što sam joj uradio i sve što ću joj uraditi. Hoću da me voli. Ne kao pre,pošto ni ja nju više ne volim tako, ali hoću da me voli kao nekoga ko joj je u prošlosti, bar na par trenutaka, bio sve i ko će joj uvek biti nešto. Daj, samo hoću da mi se iskreno nasmeši i priča sa mnom i hoću da me sa vremena na vreme zagrli, jer su njeni zagrljaji, prijateljski ili ne, nešto što,jebiga, nedostaje čoveku, bio on zaljubljen u nju ili ne. Nisam umeo da je cenim, nisam umeo ni hteo da budem njen, ali ne umem ni da je pustim da se pravi da se ne poznajemo, jer, ako bolje razmislim, čak i posle svega, ona je neko koga vredi poznavati.. Jebiga, izvini, nisam znao da te volim. A, opet, izvini, ne znam ni kako dalje ako ti nisam ništa..-
Nije ga podnosila,uvek se ponasao kao kreten prema njoj,a uvek isticao svoju narcisoidnu stranu licnosti,proklinjala je dan kada ga je srela,a nije ni bila svesna da u isto vreme i blagosilja taj dan.Njegove osmeh je poceo da joj se svidja,pocela da je primecuje kad ga nema u skoli,slucajan dodir ruke ju je drazio.Zavolela ga je samo sto on nju nikada nece voleti tako,a mozda i nece saznati sta gubi.Da li bi ga volela da je drugaciji?Vereovatno ne bi,ipak joj se video takav kakav jeste pun mana sa malo vrlina.
ОдговориИзбриши♥divno
ОдговориИзбриши