O daa

Sećam se kad sam te prvi put video, kako si me pogledala sa očima punim nade. Možda sam se ja vise od tebe ponadao, sada više to i ne znam. Nego, znaš, duša mi plače zbog druge stvari. Sećam se tih nekoliko trenutaka dok sam ti prilazio. Gledao sam te tako kako stojiš i čekaš me, one tvoje pantalonice kao u nekog malog deteta koje se izgubilo i čeka ruku da je dodirne i povede u lepše sutra. Pogledah malo onako krišom u te oči setne iz kojih je virila nada i neka neobjašnjiva tuga. Zastadoh malo da te duže pogledam, a onda sam video u očima i tihu ljubav, zacaklila se u tvojim očima, e tada sam znao da ću te čuvati od svih, da ćeš biti moja princeza i da te više niko neće povrediti. Bespomoćno si stajala, ali eto posle samo malo vremena pojavio se najlepši osmeh na tvom licu. Znaš, malo sam se uplašio, ti si pricala puno, ali ja te možda nisam ni slušao, samo sam gledao u tvoje oči i kako ti pogled luta po meni. Očekivali smo puno toga jedno od drugog, visilo je to u vazduhu. Uplašio sam se tvoje mladosti i malo mi je bilo teško, ali sam želeo da se borim za tebe. Bila mi je to slatka borba, želeo sam da ti pokazem da nisi sama, da nikad nećeš potonuti kad sam ja tu. Sve sam ti to hteo reći, ali nisam, jer sam želeo delima da ti pokžzem. Dugo sam te gledao I pokušavao da ti čitam iz očiju, eh kad bi znala koliko sam bio ponosan na sebe što sedimo i pričamo. Eto, prošlo je dugo vremena od tada, a ja opet mislim na tvoje pantalonice i tužan pogled. Ne mogu da se ne setim, previše mi je značio, previše sam ga zavoleo u trenutku. Želeo sam da nađes sreću sa mnom, a i ja sa tobom. Bila si mi sreća, ustvari još uvek si,ali sada više ne mogu da vidim opet te oči, opet tu nadu i tu tihu ljubav. Sada si već porasla, ja sam otišao nekako brzo u tvoj zaborav, kiše su me odnele nekako brzo. Drugi će neko sada pokušati da ti pruži ruku i da čita iz tvojih očiju, ali znam da neće uspeti, jer tu azbuku ljubavi sam samo ja video u tvom pogledu.