Vecito sam trazila nekog kao ti. Dolazili i odlazili ljudi nalik tebi, jer to je zivot. Niko se nije zadrzao, kao da nije smeo. A onda si uletela ti. Ne znam kako, zasto, ali sam zaista srecna zbog toga. Plasim se kako bih izgledala bez tebe. A, zaista, dani sa tobom su divni. Predivni. I, usetala si mi u srce tako nevidljivo, tiho...Postale smo sve blize i blize. Skoro svake veceri legnem razmisljajuci kako ne mozemo biti blize od ovoga, i sutra se iznenadim.
Niko mi nikada nije toliko usao u srce. Mrzim sebe zbog toga, mrzim sto to radim, ali, mislim da te volim vise od svih mojih ostalih drugarica. Ako ne, onda sam definitivno od tebe najzavisnija. Bez tebe je nemoguce ziveti. Ako mi ne odgovoris na poruku u roku od sat vremena panika nastaje. Ako se ne cujemo na par sati haos! Jednostavno, ne mogu bez tebe. Ne znam da li je ovo dozvoljeno, da li smem ovoliko da te volim, ali praticu osecaj, jer... s tobom je najlepse! Sati sa tobom prolete kao sekunde, nikada mi nije dosta, stalno mi je telefon u ruci da bih se cula sa tobom, i sve samo zbog tebe. Svima ponosno pricam o tebi, smejem se, uspravno drzim glavu. A kada te nema, to nisam ja. Ovaj zivot izgleda tako tuzan, nigde se ne uklapam, nikom ne pripadam, niko me toliko ne poznaje. Kada nisi tu, tako falis mi. Tu su moje tako dobre drugarice, one koje su mi blize i od sestre, ali, nekako su transparetne. Ti si mi objasnila da trebam sve da im oprostim, da ih volim kao sto volim tebe, da ih postujem. I trudim se, iskreno se trudim, ali, ne mogu njih umesto tebe. Niti tebe umesto njih. Kada me povredis onako kako samo ti umes, to boli, strasno, pece. Stidljivo spustim glavu, nikom ne zelim da kazem o cemu se radi, stidim se sto sam to dozvolila. Nastaju dani i dani agonije, ljutim se na sebe jer ne umem na tebe. A onda, ti jednim glupavim osmehom sve ispravis. I sve je opet divno, opet bajno. Opet ti pricam o tome kako mi drugi fale, opet me zoves onako kako samo ti znas, i opet smo to mi. Opet nedostajemo jedna drugoj, i opet smo dream tim. Do sledeceg poraza, sledeceg pada zbog kojeg cu da mrzim ceo svet. Mozda me dovedes do same litice, ili do najviseg neba, kako god pratim te... Sve dok si ti tu, velicam te. Uvek, i bas uvek trebam te. Mozda je pogresno, ali iskreno, najiskrenije, volim te!
Nekada obuzdam ovu jezu jer se plasim da je ispoljim. Plasim se da pokazem svetu kako se osecam jer je to nista, malo, tako malo u odnosu na ono sto ljudi osecaju. Ali ipak, jeza se javlja, jeza kada pomislim na tebe. Jeza kada pomislim kako lepo bilo je, i kako se sve srusilo, odjednom, kao kula od karata, i sada mi ne ostaje nista. Borim se, mucim, da sastavim prve redove, al' me stalno neki zemljotres ometa. To je zemljotres iz tvoje i moje duse, zajednickim snagama rusi sve, jer nismo spremne. Nismo spremne da imamo ovo sto zelimo, nismo zasluzili ovo cemu se nadamo, i sada prokleto bauljamo po ovom blatu sto je ostalo iza nas, ja trazim nesto sto lici na nas. Mene i tebe, kao sto je bilo, sjajno, nasmejano, suncano. A sada su i zvezde pobegle, Danicu mi drugi pokazuju, ja je ne vidim, ne! I bojim se, bojim se da ovo je kraj, a ja stvarno to ne zelim, jer bez tebe sam prah. Ja bez tebe ne umem, a ne znam ni kada sam se zarazila, s tobom lakse je, cak i u paklu pratim te. A falis mi! Falis mi neopisivo, sedim tu pored tebe, a falis mi. Zelim da te zagrlim, da ti opisem kako mi je bilo tesko, da ti kazem da volim te, i ti to da mi potvrdis. Falis mi, prokleto mi falis jer to nisi ti, ni ovo nisam ja, a tako licimo. Ja sam postala ti, ona stara, kopirala te nesvesno do poslednjeg trena. Nisam ni sama znala zasto, ali si postala zarazna. Kazu to je ucenje po modelu, ali gde je onda moj model, fali mi! Falis mi da mi napises onu dugacku poruku, objasnis dan! Falis mi da mi opises svaku sitnicu koja ti se u danu dogodila, falis mi da se glupo nasmejem tvojim slatkim glupostima, da te hrabro pogledam, i u toj tvojoj nesigurnosti meni nadjem oslonac za zivot, u tim tvojim lomljivim danima ja nalazila najsrecnije i najsigurnije dane, sate, nedelje. Falis mi da me onako nasmejes, i fale mi one tople nesigurne oci, gde su sad, ne smem ni da ih pogledam! Fali mi da ti pricam sve, bas sve, i ti meni, i onda satima tako, falis mi da bude sve kao pre. Hej falis mi ti! I fale mi oni stari dani gde smo mi bili mi. Stidim se da se pogledam u ogledalu jer to nisam ja. I tako zelim da te povratim, da bude kao pre, nije bitno ko je pogresio, ali vrati mi se! Ne, nemoj na tako prazan nacin, da stojis pored mene k'o da nisi tu, da pricamo, ali nisi tu, budi tu, kako si umela! Budi tu onako kako ti se nije svidelo! Fale mi to dvoje, budale nasmejane, fali mi ono da se ceo svet cudi kako smo se spojile! Fali mi ono da ponosno vicem tvoje ime, da te ponosno zagrlim, i ponosno kazem svetu da si moja drugarica. Fali mi ono ponosno ponavljanje tvojih reci jer sada umesto njih se stidljivo krijem. Krijem se negde iza zidova, dalje od sveta, krijem od tebe, od njih, jer to nismo mi! Ne gledam te ni u oci, ne znam da li me boli, ali se bojim! Ovako kukavicki pobegnem od istine, negde se zavucem i zaplacem i mislim da sam time resila sve, ali zapravo ne. Problemi tek nastaju, jer sam mislila da smo spremne resiti sve. A gde smo sad? Da li je moguce da cemo se tako brzo rastati kao sto smo se i spojile? A spojile smo se brzo. Mozda prebrzo, ali meni je pomoglo, meni je to bilo sasvim doboljno. Pomogla si mi da prebrodim jesen, nasmejano docekam zimu. I ne, nemoj odlaziti sada kada je najhladnije. Obe verujemo u ispunjenje zelja, a moja je trenutno lazljiva. Mislim da bi ona sve resila. Budi pored mene, ali budi stvarno. I ja posle puno prica sa tobom ne znam sta da ti kazem da bi se promenila, da bi me promenila. Ne znam nacina, a ako postoji molim te, reci mi, zelim da sve bude kao ranije! Jer ja, stvarno, iskreno, volim te! Hvala za sve...
Hvala ti sto postojis,sto te volim srcem celim
jer si me naucila prave vrednosti zivota da cenim.
Trpis me i kada sam dosadna,i kada si i ti teska
ali znaj da nikada necu reci da je nase prijateljstvo bilo greska.
Hvala sto me dizes kada padam
jer se ja samo tebi nadam.
Hvala ti na svemu lepom sto si mi pruzila
i nemoj da me pitas zasto te volim,jer si ti to zasluzila!
Niko mi nikada nije toliko usao u srce. Mrzim sebe zbog toga, mrzim sto to radim, ali, mislim da te volim vise od svih mojih ostalih drugarica. Ako ne, onda sam definitivno od tebe najzavisnija. Bez tebe je nemoguce ziveti. Ako mi ne odgovoris na poruku u roku od sat vremena panika nastaje. Ako se ne cujemo na par sati haos! Jednostavno, ne mogu bez tebe. Ne znam da li je ovo dozvoljeno, da li smem ovoliko da te volim, ali praticu osecaj, jer... s tobom je najlepse! Sati sa tobom prolete kao sekunde, nikada mi nije dosta, stalno mi je telefon u ruci da bih se cula sa tobom, i sve samo zbog tebe. Svima ponosno pricam o tebi, smejem se, uspravno drzim glavu. A kada te nema, to nisam ja. Ovaj zivot izgleda tako tuzan, nigde se ne uklapam, nikom ne pripadam, niko me toliko ne poznaje. Kada nisi tu, tako falis mi. Tu su moje tako dobre drugarice, one koje su mi blize i od sestre, ali, nekako su transparetne. Ti si mi objasnila da trebam sve da im oprostim, da ih volim kao sto volim tebe, da ih postujem. I trudim se, iskreno se trudim, ali, ne mogu njih umesto tebe. Niti tebe umesto njih. Kada me povredis onako kako samo ti umes, to boli, strasno, pece. Stidljivo spustim glavu, nikom ne zelim da kazem o cemu se radi, stidim se sto sam to dozvolila. Nastaju dani i dani agonije, ljutim se na sebe jer ne umem na tebe. A onda, ti jednim glupavim osmehom sve ispravis. I sve je opet divno, opet bajno. Opet ti pricam o tome kako mi drugi fale, opet me zoves onako kako samo ti znas, i opet smo to mi. Opet nedostajemo jedna drugoj, i opet smo dream tim. Do sledeceg poraza, sledeceg pada zbog kojeg cu da mrzim ceo svet. Mozda me dovedes do same litice, ili do najviseg neba, kako god pratim te... Sve dok si ti tu, velicam te. Uvek, i bas uvek trebam te. Mozda je pogresno, ali iskreno, najiskrenije, volim te!
Nekada obuzdam ovu jezu jer se plasim da je ispoljim. Plasim se da pokazem svetu kako se osecam jer je to nista, malo, tako malo u odnosu na ono sto ljudi osecaju. Ali ipak, jeza se javlja, jeza kada pomislim na tebe. Jeza kada pomislim kako lepo bilo je, i kako se sve srusilo, odjednom, kao kula od karata, i sada mi ne ostaje nista. Borim se, mucim, da sastavim prve redove, al' me stalno neki zemljotres ometa. To je zemljotres iz tvoje i moje duse, zajednickim snagama rusi sve, jer nismo spremne. Nismo spremne da imamo ovo sto zelimo, nismo zasluzili ovo cemu se nadamo, i sada prokleto bauljamo po ovom blatu sto je ostalo iza nas, ja trazim nesto sto lici na nas. Mene i tebe, kao sto je bilo, sjajno, nasmejano, suncano. A sada su i zvezde pobegle, Danicu mi drugi pokazuju, ja je ne vidim, ne! I bojim se, bojim se da ovo je kraj, a ja stvarno to ne zelim, jer bez tebe sam prah. Ja bez tebe ne umem, a ne znam ni kada sam se zarazila, s tobom lakse je, cak i u paklu pratim te. A falis mi! Falis mi neopisivo, sedim tu pored tebe, a falis mi. Zelim da te zagrlim, da ti opisem kako mi je bilo tesko, da ti kazem da volim te, i ti to da mi potvrdis. Falis mi, prokleto mi falis jer to nisi ti, ni ovo nisam ja, a tako licimo. Ja sam postala ti, ona stara, kopirala te nesvesno do poslednjeg trena. Nisam ni sama znala zasto, ali si postala zarazna. Kazu to je ucenje po modelu, ali gde je onda moj model, fali mi! Falis mi da mi napises onu dugacku poruku, objasnis dan! Falis mi da mi opises svaku sitnicu koja ti se u danu dogodila, falis mi da se glupo nasmejem tvojim slatkim glupostima, da te hrabro pogledam, i u toj tvojoj nesigurnosti meni nadjem oslonac za zivot, u tim tvojim lomljivim danima ja nalazila najsrecnije i najsigurnije dane, sate, nedelje. Falis mi da me onako nasmejes, i fale mi one tople nesigurne oci, gde su sad, ne smem ni da ih pogledam! Fali mi da ti pricam sve, bas sve, i ti meni, i onda satima tako, falis mi da bude sve kao pre. Hej falis mi ti! I fale mi oni stari dani gde smo mi bili mi. Stidim se da se pogledam u ogledalu jer to nisam ja. I tako zelim da te povratim, da bude kao pre, nije bitno ko je pogresio, ali vrati mi se! Ne, nemoj na tako prazan nacin, da stojis pored mene k'o da nisi tu, da pricamo, ali nisi tu, budi tu, kako si umela! Budi tu onako kako ti se nije svidelo! Fale mi to dvoje, budale nasmejane, fali mi ono da se ceo svet cudi kako smo se spojile! Fali mi ono da ponosno vicem tvoje ime, da te ponosno zagrlim, i ponosno kazem svetu da si moja drugarica. Fali mi ono ponosno ponavljanje tvojih reci jer sada umesto njih se stidljivo krijem. Krijem se negde iza zidova, dalje od sveta, krijem od tebe, od njih, jer to nismo mi! Ne gledam te ni u oci, ne znam da li me boli, ali se bojim! Ovako kukavicki pobegnem od istine, negde se zavucem i zaplacem i mislim da sam time resila sve, ali zapravo ne. Problemi tek nastaju, jer sam mislila da smo spremne resiti sve. A gde smo sad? Da li je moguce da cemo se tako brzo rastati kao sto smo se i spojile? A spojile smo se brzo. Mozda prebrzo, ali meni je pomoglo, meni je to bilo sasvim doboljno. Pomogla si mi da prebrodim jesen, nasmejano docekam zimu. I ne, nemoj odlaziti sada kada je najhladnije. Obe verujemo u ispunjenje zelja, a moja je trenutno lazljiva. Mislim da bi ona sve resila. Budi pored mene, ali budi stvarno. I ja posle puno prica sa tobom ne znam sta da ti kazem da bi se promenila, da bi me promenila. Ne znam nacina, a ako postoji molim te, reci mi, zelim da sve bude kao ranije! Jer ja, stvarno, iskreno, volim te! Hvala za sve...
Hvala ti sto postojis,sto te volim srcem celim
jer si me naucila prave vrednosti zivota da cenim.
Trpis me i kada sam dosadna,i kada si i ti teska
ali znaj da nikada necu reci da je nase prijateljstvo bilo greska.
Hvala sto me dizes kada padam
jer se ja samo tebi nadam.
Hvala ti na svemu lepom sto si mi pruzila
i nemoj da me pitas zasto te volim,jer si ti to zasluzila!
:'))))
ОдговориИзбришиNikada nista lepse u zivotu nisam procitala <3333
Bice sve kao ranije,ne brini!
Znam ♥
Избриши