среда, 02. мај 2012.

Kad zazmurim, i kad zaspim

Snovi i masta imaju moc da nas vode u predele koji su nedostupni i daleki.Kad zazmurim i kad zaspim mogu da stignem u proslost i u buducnost.To je kao velika carolija.Moja savest je puna sarenih slika.Ona je zivopisna i lici na sve lepote godisnjih doba.
Jedne noci sam sedela na pragu kuce i zamisljeno posmatrala zvezde.Imala sam pitanja o kojima sam stalno razmisljala.Razmiljala sam:"Ovde sam sama sa sestrom.Sama sam kao cvetic na livadi koji jedva ceka da izrastu novi cvetici da vise ne budem sama.I zasto sam napustila drugove sa kojima sam provela toliko godina? Ovde je sve pusto, ulice su prazne, na livadi i njivama niko ne radi.Ne secam se da je sve ovako bilo.Zelela bih da sve bude kao pre.Da vidim vesele seljake kako obradjuju zemlju, da ne budu tuzni sto su se vratili." Tada sam odjednom ugledala najbljestiviju zvezdu.Ona mi je dala kratak odgovor:"Ovde si jer si ovde rodjena."Ona mi je dala snagu da idem dalje i da se uvek nadam boljom.Moram izdrzati i nadati se da ce jos mojih vrsnjakinja doci.
Od tada svake noci gledam u tu zvezdu i ona mi je od tog dana vodila.Zelela bih da jos mojih vrsnjakinja dodje da se igramo i zajedno provodimo vreme.

Нема коментара:

Постави коментар