Sto te duze gledam, to sve vise gubim inspiraciju. Jer sa svakim tvojim pogledom, dusa mi je praznija, a takav ostaje i papir. Steta je, jer toliko ti toga zelim reci, samo sto ne smem! Ali sto duze ostaje neizreceno, to se vise gubi. Nemam sta misliti, nemam sta reci, nemam sta zapisati. Papir ostaje prazan. Dusa mi je prazna. Moja dusa je papir. I prazna je. Osecaji dolaze i prolaze ostavljajuci samo trag, ali ne i secanje na njih. samo ostaje bol.. Bol koju ne mogu pretvoriti u reci. Papir ostaje prazan...
Нема коментара:
Постави коментар