Sanjala sam sunce kako se budi i zemlju u sto boja.Sanjala sam ljude vesele,srecne,a zivot sam gledala kao najradosniji ringispil duginih boja.Zelja za mastom nije prestajala ni kada sam odrasla.U stvari moje detinjstvo je bilo izuzetno simpaticno,sa decom iz ulice i sam odrasla i price do kasno u noc su postala svrha mog detinjstva.Prosle su godine,a sve te price su prestale.Moj drug koji je poput mene slusao Bs,upisao je Ekonomsku,nasao novo drustvo a u moj kraj se vise nije vracao,jer ga nije kao pre mamila zelja za detinjstvom.Sada luduje nocima.Kafana mu je postala drugi dom.Cula sam i da ima devojku,a stihove koje je kao klinac bacao na sred ulice su nestale,nestale za tako kratko vreme.Kazem tako kratko jer za mene i jeste sve ovo proslo brzo.Tasa je otisla u Gimnaziju,Sara takodje.Nije to toliko potresno,ali zafale ti neki divni momenti i kada ti svakodnevnica prestane i zivot ti snese na sto novu etapu zivota,prilagodjavas se.Nekad smo ja i moj jaran isli do traafoa,iza zgrada,skrivali se u najvece rupe i skidali Denira.Sada ti isti drugovi su zavoleli kafanu i pate za prezaljenim ljubavima ili docekuju neke nove.Mnogi su odustali od repa,neki su se pridruzili roku,a nek ni sami ne znaju gde su.Cuju neku pesmu jer je hit i odmah im postane omiljena.Bedemi odrastanja i poslednja suza koja poput najlepseg safira se mogla videti u oku jednog deteta sa najlepsim plavim ocima,kliznula je niz obraz,a dusa je zatreptala.Ostala sam sama sa Denijevim tekstovima.Danas hodam kroz grad ,vecno diveci se svojoj ljubavi prema repu.Nikada je nisam napustila pa ni u onim trenucima kada sam mogla da prisvojim neko novo drustvo a nisam..I razmisljala sam tako o svemu,jer ja redovno cedim svoje misli na prazan tanjir svog zivota,a on je prazan jer ce docekati svoju ljubav tek na leto..Sve je to bilo sjajno dok su mi hiljade misli padale na pamet ,a onda u jedno iznenadnom trenutku neko me lupi u rame.Doza straha zaplovila je mojim venama brze nego ikada pre.Okrenuh se.Divne plave oci me pogledaase .Znala sam i koje su.Stari drug.Okrenuse i recemi :,,Natasa,jer si to ti?'' Nasmejala sam se ,a posto nisam skrivala svoj dar za salu ,rekoh :"Pa ocigledno ja,niko drugi i ne moze biti." Topao zagrljaj mi je vratio osmeh na lice i na tren me dirnuo da se prisetim najsladjih trenutaka svog odratsanja.Pruzio mi je ruku podrske,ohrabrenja.Neko vreme smo pricali,a on je otisao sa jednim toplim pozdravom koji bi volela da cujem od mnogih mojih drugova koji su daleko od mene. Proslo je 2 nedelje od tada ,a sada ja kroz svoje pink naocare gledam sve klince i klinceze koje na isti nacin kao ja zele da docekaju da odrastu,a ne mogu.To mogu samo ja.
Нема коментара:
Постави коментар