Kroz odrastanje stekla sam mnoga znanja o skoli,kulturi,drustvu..Moja mislenja i mislenja mojih drugova su bila veoma slicna.Kada bi me neko pitao po cemu,rekla bih mu po interesovanjima,skoli i imamo iste poglede na svet,ali kada bih se izdvojila iz svog drustva i svoja mislenja podelila sa starijim osobama i suocila svoje stavove sa njihovim shvatila bih koliko starije generacije imaju drugacija misljenja i poglede na svet za razliku od mene i mnoge dece.Tek tada sam shvatila koliko se ljudi razlikuju i koliko postoji osoba sa suprotnim ciljevima,bila ona relana ili ne,ali makar su bila drugacija od mog.To sve kazem jer me za takve cinjenice veze jedan simpatican dogadjaj koji cu vam rado ispricati.
Ne bih svoje glediste na komjutere promenila da jedan dan nisam otisla sa drugaricom i njenom starijom sestrom na predavanje o Softveru i Hardveru u Tehnickoj skoli.Na predavanje sam otisla iz radoznalosti i sa uverenjem da su kompjuteri veoma losa tehnicka sredstva od kojih mnogi mladi vremenom postaju zavisni pa dobijaju razne smetnje u razvoju.Pocinje da im se krivi kicma od prekomernog sedenja ispred monitora,slabije vide itd..Bilo mi je strasno gledati momke koji sede satima ispred komjutera i igraju igrice a pritom zapostavljaju mnoge druge obaveze.Nasuprot tome ja sam znala veoma malo stvari o komjuteru i nisu mi delovale interesantno,ali pak na predavanju sam upoznala mnogo ljudi koji nemaju isto mislejnej kao ja i koji se mnogo vise i bolje razumeju u komjutere od mene.
Kada sam usla u salu,na velikom video bimu bile su prikazane vrste operativnih sistema,delovi Hardvera i jos mnogo zanimljivost iz racunarskog sveta.Kroz predavanje sam naucila sta su maticna ploca,procesor..Bilo mi je interesantno kako rade zvucnici i sta sve mogu da putem programa radim sa slikom i zvukom.Predavanje je trajalo sat vremena,a kada sam krenula ka vratima sudarila sam se sa sestrom moje drugarice,koja se zove Mina..Ona studira elektrotehnicki fakultet u Beogradu,odsek racunarstvo i automatika.
Rekla je da ce da me otprati do kuce ,jer zivi blizu mene.Suput me je pitala moje mislenje o predavanju i o racunarskom svetu.Ja sam joj svoje misljenje kroz detalje iznela u oci,a njoj se to nije uopste svidelo.Ona je rekla da ljudi danas ne mogu da zive bez racunara i da putem interneta saznajemo mnogo informacija iz sveta u kratkom vremenskom intervalu;da mnoge knjige ne moramo da kupujemo jer imamo ih na internetu ,uz njega lakse ucimo,na komjuteru imamo omogucene programe za lakse racunanje i crtanje.Takodje rekla mi je da ljudi koji se bave informacionim tehnologijama i kompjuterom su jedni od najbogatijih ljudi u svetu i da je primena elektromehanicara i admnistratora i uopste ljudi koji se bave kompjuterom velika ,kao sto je veliak i njihova plata.
Kada sam dosla kuci bila sam pod utiskom Mininih reci.Shvatila sam koliko komjuteri nisu toliko losi kao sto sam mislila a na predavanju sam mnogo vise mogla da naucim o njima.To mi je bilo divno.
Нема коментара:
Постави коментар