Ubijao sam je svojim ne javljanjem,i time da danima,nedeljama i mesecima joj nisam odgovaro na poruke,ali mogao sam,odlaganjem nasih sastanaka i zajednickog vremena koje trebalo da bude posveceno,nama dvoma ....Ja nju nisam mrzeo,nego sasvim suprotnog od toga,voleo sam je,ali nekako sam voleo da trci za mnom,da mi se javlja stalno,da me cima ,a da joj ne odgovaram.Nekako sam vole da trci za mnom,siguran da joj to nikada nece dosaditi.Ali ona je mesecima bila ubedjena u cinjenicu da je volim,a to sam iskazivao kroz minimalan broj recikoje su se odrazile u par poruka i poziva.Nije imala jasne dokaze u mom zivotu,posto sam ja ziveo daleko od nje, niti o tome da li su moja osecanja,prema njoj iskrena..Ja sam je malo receno,iskoriscavao,igrao se sa njeinm osecanjima ,ali sam je voleo i gotivio zbog zajednickih interesa i zelja...SaDa posle mnogo meseci
znam da su joj falile moje poruke,na koje sam trebao da odgovorim,a nisam,pozivi na koje se nisam javlajo,prazni dani provedeni razmisljajuci o meni.Sada shvatam da sam joj nedostajao ...
Нема коментара:
Постави коментар