Ja sam jedna od onih devojaka kojima je bitna samo avantura,a ne ljubav.Sa svojih 17 i kusur godina nisam imala nijednu malo ozbiljniju vezu.Danas sam sa jednim,a sutra bih mi on vec dosadio.Znala sam da se mesecima borim da osvojim nekog momka a onda,kada budem sa njim shvatim da mi je on bio samo hir.Nisam verovala u one tipicne price u onim velikim ljubavima i smejala sam se onima koji su mi pricali da ti noge klecaju kada sretnes pravu osobu.Ja sam avanturistikinja,vecito zeljna zabave i novih poznanstava.Nikada nisam rekla Volim te i sa podsmehom posmatrala svoje drugove koji su mi neretko pricali o svojim ljubavima.Za mene je postojala samo jedna vrsta ljubavi.Telesna.Bilo mi je bitno samo zadovoljstvo.A osecanja?U mom zivotu za nih nije bilo mesta.
Ali,ni dan danas nisam upoznala osobu koja bi promenila moja shvatanja po kojima bi me ljudi smatrali nenormalnom i ne bi me cenili.Ali jedan prijatelj rekao mi je jednu veoma bitnu recenicu koja mi se godinama prevrtala u glavi probudila moja razmisljanja.Ta recenica glasila je:''Ljubav je smisao zivota!''Ta recenica je bila dovoljna da promeni neka moja razmisljanja i shvatanja,ali ja jos nisam upoznala osobu koja bi mi promenila zivot i dokazala da je ta recenica tacna.
Нема коментара:
Постави коментар