Moja želja da imam motor je jača od mene same,ali je naišla na loše odjeke kod mojih roditelja,jer oni misle da to ne ide uz zensko dete,jos ne u ovim godinama.Da li znate da mi sada kroz glavu prolazi recenica:,,Ma bas me briga sta oni pricaju?"..i tako je..Moje strasti i moja verovanja nece niko sputavati.To mi se kao jasan dokaz ,prikazalo u snu,kojeg se i dan danas sećam.
Izbezumljeno sam istčala iz zgrade i sela na motor.Kao da je juce bilo, jasno ga se secam..Bio je to yamaha,kristalno jasne crne boje..;bio je kao redizajnirana sportska bicikla.Imao je visoko sediste,taman onako kako je meni odgovaralo.Okrenula sam kljuc,zacuo se zvuk motora i ubrzo sam krenula.Promicale su zgrade i radnje pored mene.Nisu se cule sirene ,jer sam previse obazrivo vozila.Posmatrala sam lica slucajnih prolaznika.Volela sam to da radim i ranije.Put ispred mene je bio cist,prostran bez nekih smetnji,krivina itd..Lica ljudi koja sam u prolazu primecivala bila su veoma razlicita.Neka su bila srecna i nasmejana,dok neka tuzna..i bilo mi je uzivanje gledati ih.Voznja je u meni budila adrenalin,a ljudi nadu da zivot nije crna rupa ,bez dna ,da ljubav i sreca postoje.Inspirisala su me srecna lica.Zamisljala sam ne samo tada,vec i ranije da sam radosna a da je ta sreca prouzrokovana zagrljejem nekoga kome cini potpunom.Bila su tu i zabrinuta lica koja su brzo prolazila i nestajala iz vidika.Neki osecaj ti pokrene zelju da pridjes i pitas treba li pomoc,ali dok trepnes ti ljudi su nestajali u daljini.Sada,dok sam jurila gradom ka izlazu ,sva ta lica su mi delovala srecno,iako kod nekih ljudi je ta sreca prividna i taj lazan osmeh ne znaci da su oni stvarno radosni i da nose neki teret u sebi.Ja dok sam se vozila,bila sam najsrecnija osoba na svetu u tom trenutku.Čulo se i brundanje motora kao rezultat gaženja papučice za gas.Taj reckast zvuk probudio je u meni bol ,koji ubrzo nisam mogla da utihnem.Trudila sam se da ne mislim na lazno nasmejana lica,da isklucim mozak,da slusam sta mi srce govori,ali nisam uspela.Jako sam pritisla kocnicu i skrenula u levo,ali onda je sve postalo eksplozija vatra,uzasan prizor koji je mirisao na smrt i bol.Bol je lezao mirno izmedju plucnih krila,koja su za tren prestala da funkcionisu.Nekoliko metara od mene,kao mrtvog tela,prilazila je ona osoba koju sam ranije spomenula kao nekoga ko me cini potpunim.Prilazio je polako ,sa suzama u licu i primetio da nekoliko metara dalje od motora lezala je otvorena kutija sa satom i porukom:"Zelis li da bude moja zvezda vodilja kroz zivot?"
U tom tuznom trenutku sna,probudila sam se kao da sam opet rodjena.Sunce je obasjalo mene zajedno skrevetom,kao i celu sobu.Osetila sam se divno.Osmeh mi se razvukao celom sirinom lica.Bila sam srecna sto sam ziva,sto postojim i u nekom delu svoga uma prisecala sam se one divne recenice :,,Svaki novi dan je nova sansa da uradite nesto dobro." I to sam nameravala..
Нема коментара:
Постави коментар