On je u moj zivot uneo sklad.Ne znam kako i zasto..Mogu da nagadjam,lupam,kako nekad umem,ali ne bih.U sirem kontekstu ja njega gledam kao dragu osobu prema kojoj imam osecaj dobronamernosti sa zeljom da bu se dogadja sve lepo.Bez obzira na nacin kako se ja izrazavam,ne postoje te reci koje bi mogle da prikazu njega u mojim ocima,onda kada ga nisam poznavala i sada,onda kada vreme ti donosi neocekivane stvari,kada ti se sreca osmehne.
I on kao i svaki drugi decko ima mane.Mozda ima mnogo,mozda malo..I da ima najgoru manu,ja tome ne bih pridavala znacaaj,jer njegov vrline su me ocarale i u njegovom liku vidim sebe.Mozda zato sto smo Strelcevi,rodjeni u istom mesecu...ne mogu detinitivno da stojim iza te tvrdnje.Postoje stvari gde se medjusobno razlikujemo ,od visine do sirine,pa do toga da on voli kosarku,ja ne ili da on redovno uci ,a ja ne..itd..Meni te razlike ne smetaju,jer moj um kao da stane na tren od divljenja njegovim razmisljanjem i stavom.Sta to zapravo znaci..?
Na prvo mesto,kao nesto sto mi je fascinantno je cinjenica da on ono sto uci,uci zarad sebi dobre buducnosti i zato sto to voli i sa idejom da stlano napreduje.Nije kao moji drugovi,koji uce zarad ocene i na skolu gledaju kao ustanovu koju bi voleli da je prethodna poplava odnela.Psihicki gledano ,on je veoma zrela licnost.Ja sam sa njim na istom nivou komunikacije i nijednog trenutka nemam strah da ne kazem ono sto mislim i u sta verujem.Nkead imamo isto razmisljanje,ili pak slicno..Smesno bi bilo kada bih rekla da je mutav ,kada nije..(hahha)Vest je sa recima,veoma komunikativan,ispunjen novim idejama kao svestrana licnost koja stoji na svojim nogama.Interesantan je i duhovit.Razumljiv je i veselog je duha,sto ja volim.Kada pricam sa njim ja ne gubim svoje vreme,cak sta vise moje vreme je ispunjeno.Zivim ja i bez njega.Idem ja u skolu,na sekcije,u grad..;imam ja drugarice i drugove ali niko ne moze da se poredi sa njim i on je svima njima nekako transparentan.Mnogo je visok i to mi ne smeta,jer na to ne moze da utice,ali kada bih morala da izdvojim sto iz tog savrsenog mozaika skripi,to bi bilo to.Ne gledam ga kroz okvire materijalnosti,drustevene pozicije...jer me to apsolutno ne zanima.Onakvog kakvog sam ga upoznala i kako sam pricala sa njim,bez interesovanja sta mi neko o njemu kaze,ja sam ga zasigurno svrstala medju prve redove ljudi koji mi znace.On je u mojoj glavi budan i prusutan,cak i kada se necujemo danima.Nijedna losa ocena,nijedan samar ili uvreda..prosto nista u ovom trenutku me ne bi toliko pogodilo kao cinjenica da prekinem komunikaciju sa njim.To bi me osakatilo zivu.Rano je da ovo pricam,ali to je za mene istina,a ja od istine ne bezim.On to zna i dok cita ovo ,kaze sebi:-Ova mala nije normalna,pisala je toliko o meni.To je divno!..-ali ovo sto ja pisem,je za druge ljude par dobro slozenih recenica,ali za mene je ovo iskazivanje sopstevnih osecanja i misli i svega onoga sto nosim u sebi,a nosim mnogo.I medju mnostvom snova,zelja ciljeva..nalazi se on.Zahvaljujuci njemu ,malo sam se privikla na ovaj svet i hvala mu na tome.Iskreno hvala!♥
Нема коментара:
Постави коментар