Ljubav je satkana od sitnih stvari koji je ispunjavaju I cine je velikom I posebnom.Ljubav nam daje snagu, budi u nama osecanja, ispunjava nas. Sve sto je dobro na ovom svetu dolazi od ljubavi, ona je pokretac, ona je vodja, ona uvek zna pravi put. Da nema ljubavi, ne bi bilo ni zivota, ni ljudi, ni osmeha, ni tuge.. Ako volimo mozemo da stvaramo, da napredujemo, da prevazilazimo, da se borimo I pobedjujemo. Jer sitnice cine zivot, kakav god on bio. Male stvari daju nasem zivotu sarenoliku notu! Potreban je jedan osmeh koji bi nam ulepsao dan. Cak je dovoljna i jedna rec. Pogled, lep dan, njegov zagrljaj, osmeh, utesna rec, dodir. Ono sto je neprolazno u onom sto je prolazno. Zivot od uzdaha I izdaha. Jer to je ljubav! Ona sila koja nas pokrece I cini nas zivot boljim. Jer covek bez ljubavi je po meni dusa u lancima.
Razmisljajuci o ljubavi, odlucila sam jedan dan da se prosetam parkom, ulicom, da obilazim razna mesta i da razgledam ljude, da vidim ljubav, da je osetim medju njima. Pustila sam laganu muziku i setala po hladnom vremenu. Pored mene je prolazio zagrljeni par, nasmejan, raspolozen i sa zaljubljenim pogledima. Oni nisu osetili tu hladnocu, zimu. Jer je njih grejala ljubav. Zatim sam se okrenula na plac nekog deteta. Pogledala sam ga I videla ga na podu. Pao je i povredio nogu. Prva osoba koja mu je dotrcala u pomoc bila je njegova mama. Sa suzama u ocima i strahom i brigom na licu. Poljubila ga je u celo i rekla ‘Bice sve uredu, mama je uvek tu’. U trenutku sam osetila toplinu u grudima, osetila sam kao da je i moja mama tu, pored mene, osetila sam njenu majcinsku ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар