Stojim na peronu života čekajući voz za odrastanje. Oko
mene je gomila nepoznatih, bezličnih ljudi koji se ljube i plaču, piju i
nazdravljaju pozdravljaju i otpozdravljaju. Svi putuju s nadom; jedino
ja čekam da gorka suza kane i da me konačno odvoji od bezbrižnih dana
dečaštva. Pozdravljam te, o, mladosti!
Ta suza je safirno plava od detinjaste naivnosti, smaragdno zelena od mladalačkog poleta i entuzijazma i rubinsko crvena od prve neprežaljene i nezaboravljene ljubavi. Čitav spektar boja i osećanja dotaći će hladnu zemlju nepoznatog mesta i od radosti i patnji moje duše ostaće samo sećanja koja blede. Pozdravljam te, o, mladosti!
Tihu nervozu čekanja pojačava tupi i nepromenljivi ritam koji zadržava misao. To je ritam odgovornosti i samoodlučivanja, kravata i aktn-tašni i besprekornog rada. Od tog i takvog zvuka počeo sam da zaboravljam sve one sitnice koje su mi život značile i zbog kojih sam bezbroj besanih jutara dočekao. Hoću li to preživeti? Pozdravljam te , o, mladosti!
Čujem i vapaj školskih drugova koji poput mene čekaju na nekom svom peronu. Hoćemo li se ikada čuti i videti? Hoćemo li ikad skupiti vremena i snage da ponovimo mladost? Zbog vas mi je najžalije. Pozdravljam te, o, mladosti!
Ta suza je safirno plava od detinjaste naivnosti, smaragdno zelena od mladalačkog poleta i entuzijazma i rubinsko crvena od prve neprežaljene i nezaboravljene ljubavi. Čitav spektar boja i osećanja dotaći će hladnu zemlju nepoznatog mesta i od radosti i patnji moje duše ostaće samo sećanja koja blede. Pozdravljam te, o, mladosti!
Tihu nervozu čekanja pojačava tupi i nepromenljivi ritam koji zadržava misao. To je ritam odgovornosti i samoodlučivanja, kravata i aktn-tašni i besprekornog rada. Od tog i takvog zvuka počeo sam da zaboravljam sve one sitnice koje su mi život značile i zbog kojih sam bezbroj besanih jutara dočekao. Hoću li to preživeti? Pozdravljam te , o, mladosti!
Čujem i vapaj školskih drugova koji poput mene čekaju na nekom svom peronu. Hoćemo li se ikada čuti i videti? Hoćemo li ikad skupiti vremena i snage da ponovimo mladost? Zbog vas mi je najžalije. Pozdravljam te, o, mladosti!
~Jedino tebe nikada necu zaboraviti,ni onaj dan kada sam te upoznala,pod kestenovim drvetom,malo dalje od centra naseg grada.Secam se ko da je juce bilo,ali zaista juce mi se nisi javljao.Da li sam te uplasila ili ti nisam dala mira..:(
Da,tako je i sada te gledam drugacije,mozda ne smes to da prihvatis,ili..
Ja svaki dan prolazim pored tog drveta polazeci i vracajuci se iz skole,bezeci sa casova ili kada me tuga obuzme to mesto najradje posecujem.Znas da savrsneo pisem sastave,ali od mene nikada nisi trazio da ih tebi pisem,jer si znao da bi moje reci mogle da te pogode pravo u srce,i da otkriju pravog tebe,ali sta cu kada sam iskrena,mora neko danas i to.~
Нема коментара:
Постави коментар