Inače ovaj post ću nameniti svojim školskim drugovima,pa
znate one koje poznajem 8 godina i više.Mnogo
suza,smeha,bola,lekcija sam prošla sa njima..Biće mi ih žao napustiti,a
napuštam ih za godinu ipo dana.Napušatam svet u kom sam navikla živeti..
Šta je to kod nas
posebno?
Skopčali smo se prvog dana,I nadalje,kroz
odrastanje,upoznali jedni druge,skontali naše tajne,želje,gluposti..prihvatili
druge po osobinama I takve kakvi smo.Zna se ko obožava da igra Stardoll,ko čita
naučnu-fantastinku,ko bleji satima na fejsu..Svako iz odeljenja je imao svoju
zanimaciju,neki su imali drugačije prioritete od nas..I sad dok gledam druga
odeljenja koja omalovažavaju štrebere,omalovažavaju nekoga ko je siromašan..mi
smo svi u odeljenju se razlikovali na neki način,ali smo prihvatili suprotnosti
drugih,I kroz tu slogu nastavili da kročimo napred ka životu..Kada smo krenuli
u peti razred bili smo majušna deca,koja su želela brzim koracima požuriti u
odrastao svet,ali naše godine su to sprečile.Upoznali smo se sa našim sadašnjim
razrednim,čovekom koji je želeo da baš njegovo odeljenje bude najbolje,posebno i
drugačije od drugih..I jesmo drugačiji,ponosni na uspeh koji imamo,na
takmičenjima gde su se baš moji drugovi postigli bitne rezultate,diplome I čestitke..Pamtim
I svadje I prepirke koje su posotjale između nas učenika,ali mi smo iz svake te
svađe naučili nešto korisno.Sloga nam nije bila jaka strana ali smo se trudili
da se izborimo za nju..Kako?
Koliko nas nije učilo matematiku,biologiju,istoriju..i svaki
put kada nastavnik pita, trudili smo se da prozvanom pomognemo koliko
možemo..Znate pamtim još uvek dan,kada smo sa pismenog iz matematike izašli srećnih
lica,jer smo dobili pozitivne ocene,I složno se ujedninili I pomogli onima koji
ne znaju..Nije sramota prepisivati ako ne znaš,sramota je reći druga koji
prepisuje..Jer onaj koji prepisuje bori se da sebi zaradi bolju ocenu,on ne
uništava tvoj život..Nezaboravna su smejanja na času,kada izludimo nastavnike,šašave
pesme koje smo pisali na muzičkom itd..
Jednostavno mnogo utisaka me veže za 5 školu I za moje
odeljenje.Mnoge stvari ne bi bile zanimljive da nije mojih drugara iz
odeljenja.Zato će te mi nedotajati.Svako je za mene bio po nečemu poseban I po
tome ću ga pamtiti.Pamtiću celokupno odeljenje,a zajedno sa njima I nastavnike
koji kada ne budu bili tu I kada ih neko drugi bude zamenio,tek tada ću da
shavtim koliko su mi značili I koliko su truda I ljubavi pružili
nama,učenicima.
Inače,ja ne mam pojma kakvo me odljenje čeka u
ekonomkoj,niko iz mog sadašnjeg odeljenja,a I iz drugih..,a da su moja
generacija ne upisuju taj smer.Malo se plašim bojazdi kako ću se uklopiti u
moje novo društvo,da li će mi biti lepo kao sa vama??Mnogo je tu pitanja I ostaviću
ih da drugi put ramišlajam o njima..Sada
ću da odživim još I ovo malo vremena koje mi je ostlao sa vama,mojim školskim
drugovima..
Нема коментара:
Постави коментар