Proleće

Jutro se necujno u carapama uvuklo u sobu.Unelo je neki cudesan nemir i probudilo me je.Otvaram prozor.Svezi miris cetinara,tako prijatan,nezan i tih razgovor stoletnih jela dopire do mene.Opojan miris zumbula me izmami da izadjem.Cvece ,cvrkut prica,svuda okolo neka toplina.Usijan bros svojim zracima ozivljava prirodu.Hor vrabaca peva jasnim zvukom flaute,a ja im se divim.
Vlaznim krivudavim puticem posutim sitnim kamencicima dodjoh do jezera.Zalosna vrba se nadvila nad jezerom praveci prekrasnu zavesu.Slavuj izvija tuznu pesmu poput violine.Lokvanji polove vodom kao carske krune.Star,truo camac u prikrju sanja.Pupoljci su sve vise osvajali stoletna stabla i polako ali sigurno otvarali svoje nezne latice,mameci pri tom rojeve divljih pcela,kaoje su neumorno obletale svaki cvet u potrati za dragocenim polenovim prahom.Sunce je obasjavalo lepotu prirode koja se oslikavala tako jasno u mojim ocima.
Sunce me miluje,vetar mi mrsi kosu.Trcim sve dalje,trcim,jer mi prolece neda da stanem,predahnem,opijenu i zanesenu u vrtoglavu srece vodi me dalje,dalje u carstvo prirode.