Voziii

      Moja želja da imam motor je jača od mene same,ali je naišla na loše odjeke kod mojih roditelja,jer oni misle da to ne ide uz zensko dete,jos ne u ovim godinama.Da li znate da mi sada kroz glavu prolazi recenica:,,Ma bas me briga sta oni pricaju?"..i tako je..Moje strasti i moja verovanja nece niko sputavati.To mi se kao jasan dokaz ,prikazalo u snu,kojeg se i dan danas sećam.

      Izbezumljeno sam istčala iz zgrade i sela na motor.Kao da je juce bilo, jasno ga se secam..Bio je to yamaha,kristalno jasne crne boje..;bio je kao redizajnirana sportska bicikla.Imao je visoko sediste,taman onako kako je meni odgovaralo.Okrenula sam kljuc,zacuo se zvuk motora i ubrzo sam krenula.Promicale su zgrade i radnje pored mene.Nisu se cule sirene ,jer sam previse obazrivo vozila.Posmatrala sam lica slucajnih prolaznika.Volela sam to da radim i ranije.Put ispred mene je bio cist,prostran bez nekih smetnji,krivina itd..Lica ljudi koja sam u prolazu primecivala bila su veoma razlicita.Neka su bila srecna i nasmejana,dok neka tuzna..i bilo mi je uzivanje gledati ih.Voznja je u meni budila adrenalin,a ljudi nadu da zivot nije crna rupa ,bez dna ,da ljubav i sreca postoje.Inspirisala su me srecna lica.Zamisljala sam ne samo tada,vec i ranije da sam radosna a da je ta sreca prouzrokovana zagrljejem nekoga kome cini potpunom.Bila su tu i zabrinuta lica koja su brzo prolazila i nestajala iz vidika.Neki osecaj ti pokrene zelju da pridjes i pitas treba li pomoc,ali dok trepnes ti ljudi su nestajali u daljini.Sada,dok sam jurila gradom ka izlazu ,sva ta lica su mi delovala srecno,iako kod nekih ljudi je ta sreca prividna i taj lazan osmeh ne znaci da su oni stvarno radosni i da nose neki teret u sebi.Ja dok sam se vozila,bila sam najsrecnija osoba na svetu u tom trenutku.Čulo se i brundanje motora kao rezultat gaženja papučice za gas.Taj reckast zvuk probudio je u meni bol ,koji ubrzo nisam mogla da utihnem.Trudila sam se da ne mislim na lazno nasmejana lica,da isklucim mozak,da slusam sta mi srce govori,ali nisam uspela.Jako sam pritisla kocnicu i skrenula u levo,ali onda je sve postalo eksplozija vatra,uzasan prizor koji je mirisao na  smrt i bol.Bol je lezao mirno izmedju plucnih krila,koja su za tren prestala da funkcionisu.Nekoliko metara od mene,kao mrtvog tela,prilazila je ona osoba koju sam ranije spomenula kao nekoga ko me cini potpunim.Prilazio je polako ,sa suzama u licu i primetio da nekoliko metara dalje od motora lezala je otvorena kutija sa satom i porukom:"Zelis li da bude moja zvezda vodilja kroz zivot?"

         U tom tuznom trenutku sna,probudila sam se kao da sam opet rodjena.Sunce je obasjalo mene zajedno skrevetom,kao i celu sobu.Osetila sam se divno.Osmeh mi se razvukao celom sirinom lica.Bila sam srecna sto sam ziva,sto postojim i u nekom delu svoga uma prisecala sam se one divne recenice :,,Svaki novi dan je nova sansa da uradite nesto dobro." I to sam nameravala..

Vreme prolazi

Vreme prolazi, a mi toga nismo ni svesni dok proživljavamo naše bezbrizne dane. Mi se susrećemo sa ljubavlju, srećom, tugom... Sve teškoce uspevamo da prevazidjemo uz pomocu naših prijatelja i voljenih osoba. Nisam ni sanjala koliko ću biti bliska sa nekim ljudima,a to kazem jer sam toliko sam bila povredjena ,da sam sa dna micala ka vrhu i zagledala u buducnost tek da osetim malo daska vetra koji ce obrisati oci pune suza.Kad jednom potones,ljudi oko tebe ti okrenu ledja,a ti postanes zrtva njihovih osuda.Ljudi pricaju svasta,toliko ogovaraju i lazu,da je to sve tako prividno.Izborila sam se sa time.Moje reci nisu bile ispunjene tom gordoscu,vec radoscu razumevanja i dobrotom.Ako je tvoj zivot slava,moj je ljubav.Samo bih da me pamte po dobroti,to je vec dovoljna razlika zar ne?Prijateljstvo i ljubav čine temelj mladosti.U skoli takodje stices prijatelje za koje te vezu uspomene,to su gluposti zbog kojih se sada smejes,ali kada se zavrsi Srednja plaka ces,da tako je.Strepis zbog ocena i trudis se da bi sutra laka srca zagrabio izinjerski indeks i uverio drustvo da su nam potrebni ljudi naucnici i strucnjaci,pa bi i samim tim i atmosfera bila drugacija.Jer vera u sebe je prvi cilj uspeha,kao i to da tezis da ispravljas svoje mane,radis na sebi,klepis u celo one koji obraza nemaju pa te provociraju,uzdignes se,stanes na noge.Pokazes ko si,jer svako bice ima pravo da da ovom svetu poseban sjaj,pa zasto pojednice sputavamo,mozda bas oni nam dokazu nesto za cim smo dugo tragali.

U njegovim ocima vidim sebe

On je u moj zivot uneo sklad.Ne znam kako i zasto..Mogu da nagadjam,lupam,kako nekad umem,ali ne bih.U sirem kontekstu ja njega gledam kao dragu osobu prema kojoj imam osecaj dobronamernosti sa zeljom da bu se dogadja sve lepo.Bez obzira na nacin kako se ja izrazavam,ne postoje te reci koje bi mogle da prikazu njega u mojim ocima,onda kada ga nisam poznavala i sada,onda kada vreme ti donosi neocekivane stvari,kada ti se sreca osmehne.

I on kao i svaki drugi decko ima mane.Mozda ima mnogo,mozda malo..I da ima najgoru manu,ja tome ne bih pridavala znacaaj,jer njegov vrline su me ocarale i u njegovom liku vidim sebe.Mozda zato sto smo Strelcevi,rodjeni u istom mesecu...ne mogu detinitivno da stojim iza te tvrdnje.Postoje stvari gde se medjusobno razlikujemo ,od visine do sirine,pa do toga da on voli kosarku,ja ne ili da on redovno uci ,a ja ne..itd..Meni te razlike ne smetaju,jer moj um kao da stane na tren od divljenja njegovim razmisljanjem i stavom.Sta to zapravo znaci..?

Na prvo mesto,kao nesto sto mi je fascinantno je cinjenica da on ono sto uci,uci zarad sebi dobre buducnosti i zato sto to voli i sa idejom da stlano napreduje.Nije kao moji drugovi,koji uce zarad ocene i na skolu gledaju kao ustanovu koju bi voleli da je prethodna poplava odnela.Psihicki gledano ,on je veoma zrela licnost.Ja sam sa njim na istom nivou komunikacije i nijednog trenutka nemam strah da ne kazem ono sto mislim i u sta verujem.Nkead imamo isto razmisljanje,ili pak slicno..Smesno bi bilo kada bih rekla da je mutav ,kada nije..(hahha)Vest je sa recima,veoma komunikativan,ispunjen novim idejama kao svestrana licnost koja stoji na svojim nogama.Interesantan je i duhovit.Razumljiv je i veselog je duha,sto ja volim.Kada pricam sa njim ja ne gubim svoje vreme,cak sta vise moje vreme je ispunjeno.Zivim ja i bez njega.Idem ja u skolu,na sekcije,u grad..;imam ja drugarice i drugove ali niko ne moze da se poredi sa njim i on je svima njima nekako transparentan.Mnogo je visok i to mi ne smeta,jer na to ne moze da utice,ali kada bih morala da izdvojim sto iz tog savrsenog mozaika skripi,to bi bilo to.Ne gledam ga kroz okvire materijalnosti,drustevene pozicije...jer me to apsolutno ne zanima.Onakvog kakvog sam ga upoznala i kako sam pricala sa njim,bez interesovanja sta mi neko o njemu kaze,ja sam ga zasigurno svrstala medju prve redove ljudi koji mi znace.On je u mojoj glavi budan i prusutan,cak i kada se necujemo danima.Nijedna losa ocena,nijedan samar ili uvreda..prosto nista u ovom trenutku me ne bi toliko pogodilo kao cinjenica da prekinem komunikaciju sa njim.To bi me osakatilo zivu.Rano je da ovo pricam,ali to je za mene istina,a ja od istine ne bezim.On to zna i dok cita ovo ,kaze sebi:-Ova mala nije normalna,pisala je toliko o meni.To je divno!..-ali ovo sto ja pisem,je za druge ljude par dobro slozenih recenica,ali za mene je ovo iskazivanje sopstevnih osecanja i misli i svega onoga sto nosim u sebi,a nosim mnogo.I medju mnostvom snova,zelja ciljeva..nalazi se on.Zahvaljujuci njemu ,malo sam se privikla na ovaj svet i hvala mu na tome.Iskreno hvala!♥