U duhu istine

Sanjala sam sunce kako se budi i zemlju u sto boja.Sanjala sam ljude vesele,srecne,a zivot sam gledala kao najradosniji ringispil duginih boja.Zelja za mastom nije prestajala ni kada sam odrasla.U stvari moje detinjstvo je bilo izuzetno simpaticno,sa decom iz ulice i sam odrasla i price do kasno u noc su postala svrha mog detinjstva.Prosle su godine,a sve te price su prestale.Moj drug koji je poput mene slusao Bs,upisao je Ekonomsku,nasao novo drustvo a u moj kraj se vise nije vracao,jer ga nije kao pre mamila zelja za detinjstvom.Sada luduje nocima.Kafana mu je postala drugi dom.Cula sam i da ima devojku,a stihove koje je kao klinac bacao na sred ulice su nestale,nestale za tako kratko vreme.Kazem tako kratko jer za mene i jeste sve ovo proslo brzo.Tasa je otisla u Gimnaziju,Sara takodje.Nije to toliko potresno,ali zafale ti neki divni momenti i kada ti svakodnevnica prestane i zivot ti snese na sto novu etapu zivota,prilagodjavas se.Nekad smo ja i moj jaran isli do traafoa,iza zgrada,skrivali se u najvece rupe i skidali Denira.Sada ti isti drugovi su zavoleli kafanu i pate za prezaljenim ljubavima ili docekuju neke nove.Mnogi su odustali od repa,neki su se pridruzili roku,a nek ni sami ne znaju gde su.Cuju neku pesmu jer je hit i odmah im postane omiljena.Bedemi odrastanja i poslednja suza koja poput najlepseg safira se mogla videti u oku jednog deteta sa najlepsim plavim ocima,kliznula je niz obraz,a dusa je zatreptala.Ostala sam sama sa Denijevim tekstovima.Danas hodam kroz grad ,vecno diveci se svojoj ljubavi prema repu.Nikada je nisam napustila pa ni u onim trenucima kada sam mogla da prisvojim neko novo drustvo a nisam..I razmisljala sam tako o svemu,jer ja redovno cedim svoje misli na prazan tanjir svog zivota,a on je prazan jer ce docekati svoju ljubav tek na leto..Sve je to bilo sjajno dok su mi hiljade misli padale na pamet ,a onda u jedno iznenadnom trenutku neko me lupi u rame.Doza straha zaplovila je mojim venama brze nego ikada pre.Okrenuh se.Divne plave oci me pogledaase .Znala sam i koje su.Stari drug.Okrenuse i recemi :,,Natasa,jer si to ti?'' Nasmejala sam se ,a posto nisam skrivala svoj dar za salu ,rekoh :"Pa ocigledno ja,niko drugi i ne moze biti." Topao zagrljaj mi je vratio osmeh na lice i na tren me dirnuo da se prisetim najsladjih trenutaka svog odratsanja.Pruzio mi je ruku podrske,ohrabrenja.Neko vreme smo pricali,a on je otisao sa jednim toplim pozdravom koji bi volela da cujem od mnogih mojih drugova koji su daleko od mene. Proslo je 2 nedelje od tada ,a sada ja kroz svoje pink naocare gledam sve klince i klinceze koje na isti nacin kao ja zele da docekaju da odrastu,a ne mogu.To mogu samo ja.

Proleće

Jutro se necujno u carapama uvuklo u sobu.Unelo je neki cudesan nemir i probudilo me je.Otvaram prozor.Svezi miris cetinara,tako prijatan,nezan i tih razgovor stoletnih jela dopire do mene.Opojan miris zumbula me izmami da izadjem.Cvece ,cvrkut prica,svuda okolo neka toplina.Usijan bros svojim zracima ozivljava prirodu.Hor vrabaca peva jasnim zvukom flaute,a ja im se divim.
Vlaznim krivudavim puticem posutim sitnim kamencicima dodjoh do jezera.Zalosna vrba se nadvila nad jezerom praveci prekrasnu zavesu.Slavuj izvija tuznu pesmu poput violine.Lokvanji polove vodom kao carske krune.Star,truo camac u prikrju sanja.Pupoljci su sve vise osvajali stoletna stabla i polako ali sigurno otvarali svoje nezne latice,mameci pri tom rojeve divljih pcela,kaoje su neumorno obletale svaki cvet u potrati za dragocenim polenovim prahom.Sunce je obasjavalo lepotu prirode koja se oslikavala tako jasno u mojim ocima.
Sunce me miluje,vetar mi mrsi kosu.Trcim sve dalje,trcim,jer mi prolece neda da stanem,predahnem,opijenu i zanesenu u vrtoglavu srece vodi me dalje,dalje u carstvo prirode.

Čudo se iz čeznje radja

Uporedo sa razvitkom ljudskog drustva razvijale su se i umetnosti.Svoje odusevljenjemzanos i divljenje stvarima koje se tesko i recima mogu opisati,covek je docaravao muzikom i slikarstvom.Zeleci pri tom da kritikuje ljudske elemente koje su nanosile zlo i nepravdu velikom delu covencastva,covek je koristio te umetnosti kao indirektan put.
Do sada nisam pridavala veliki znacaj takvim delima,osobito umetnickim,jer su mi se na izgled,cinila prosta i bez neke narocite ideje,ali kada sam malo vise pridala znacaj umetnosti ona mi se svidela.Mnogo godina sam je proucavala kao kulturu a meni se kroz svo to vreme pojavila zelja da posetim izlozbu predratnih nemackih graficara u Parizu. Za mene je to bilo cudo,ali ipak se cudo iz toliko cežnje i rodilo,tj.ostvarilo.
Moj tata inace poznati beogradski trgovac znao je za moju zelju.Posto sam cetvrti razred srednje skole zavrsila sa odlicnim uspehom on mi je kao nagradu za moje znanje i trud u skoli omogucio da kupim kartu do PAriza i da prisustvujem toj izlozbi.
Na put sam krenula rano ujutru.Sa beogradskog aerodroma stizali su putnici iz raznih zemalja a ja sam radosno cekala kada ce otkucati 10 sati.Posle 15 kratkih a za mene vecnih minuta mogla sam da udjem u avion i da krenem na put ka Parizu.Put je bio dug i naporan,a posle 3 sata sam stigla u grad.Odsela sam u najblizi hotel i cekala vece da odem na izlozbu.
Doslo je vece.Sala u koju sam usla bila je nekako svecana i mirna,a samo u nekim delovima sale culi su se tihi odjeci cipela.Sala je bila velika ukrasena ogromnim slikama zlatnog rama.
Stojim pred jednom slikom.Crte su izvucene naizgled bez ikakvog reda.Iz blizine mi se cini kao da je slika izgradjena poput karikatura kakve srecemo u novinama,ali gledano sa daljine od nekoliko koraka,grafika dobija odredjeni izgled.Slikom dominira jedan debeo covek sa glavom koja je srasla sa trupom.On sedi za stolom sa velikom hrpom nova ispred sebe.Pored stola vuce se dete sa ocima upalim i bez sjaja.Slika govori da je starac ljut na dete i da nece da mu da novac.
Grafika me je odusevila,pogotu njen motiv.Ona nas stavlja na stranu potlacenih i u nama se javlja revolt,tj protivljenje.Vreme nastajanje ove slike datira pre Drugog sv.rata,u doba kada je u Nemackoj radnik bio z teskom polozaju.
Sutradan sam uhvatila prvi let za Beograd.Svo vreme sam bila pod utiskom grafike sa ove izlozbe.O danas,posle toliko godina,ove grafike kruze svetom i bude nemir kod nepravedno potlacenih naroda

Rasprava

Kroz odrastanje stekla sam mnoga znanja o skoli,kulturi,drustvu..Moja mislenja i mislenja mojih drugova su bila veoma slicna.Kada bi me neko pitao po cemu,rekla bih mu po interesovanjima,skoli i imamo iste poglede na svet,ali kada bih se izdvojila iz svog drustva i svoja mislenja podelila sa starijim osobama i suocila svoje stavove sa njihovim shvatila bih koliko starije generacije imaju drugacija misljenja i poglede na svet za razliku od mene i mnoge dece.Tek tada sam shvatila koliko se ljudi razlikuju i koliko postoji osoba sa suprotnim ciljevima,bila ona relana ili ne,ali makar su bila drugacija od mog.To sve kazem jer me za takve cinjenice veze jedan simpatican dogadjaj koji cu vam rado ispricati.

Ne bih svoje glediste na komjutere promenila da jedan dan nisam otisla sa drugaricom i njenom starijom sestrom na predavanje o Softveru i Hardveru u Tehnickoj skoli.Na predavanje sam otisla iz radoznalosti i sa uverenjem da su kompjuteri veoma losa tehnicka sredstva od kojih mnogi mladi vremenom postaju zavisni pa dobijaju razne smetnje u razvoju.Pocinje da im se krivi kicma od prekomernog sedenja ispred monitora,slabije vide itd..Bilo mi je strasno gledati momke koji sede satima ispred komjutera i igraju igrice a pritom zapostavljaju mnoge druge obaveze.Nasuprot tome ja sam znala veoma malo stvari o komjuteru i nisu mi delovale interesantno,ali pak na predavanju sam upoznala mnogo ljudi koji nemaju isto mislejnej kao ja i koji se mnogo vise i bolje razumeju u komjutere od mene.

Kada sam usla u salu,na velikom video bimu bile su prikazane vrste operativnih sistema,delovi Hardvera i jos mnogo zanimljivost iz racunarskog sveta.Kroz predavanje sam naucila sta su maticna ploca,procesor..Bilo mi je interesantno kako rade zvucnici i sta sve mogu da putem programa radim sa slikom i zvukom.Predavanje je trajalo sat vremena,a kada sam krenula ka vratima sudarila sam se sa sestrom moje drugarice,koja se zove Mina..Ona studira elektrotehnicki fakultet u Beogradu,odsek racunarstvo i automatika.

Rekla je da ce da me otprati do kuce ,jer zivi blizu mene.Suput me je pitala moje mislenje o predavanju i o racunarskom svetu.Ja sam joj svoje misljenje kroz detalje iznela u oci,a njoj se to nije uopste svidelo.Ona je rekla da ljudi danas ne mogu da zive bez racunara i da putem interneta saznajemo mnogo informacija iz sveta u kratkom vremenskom intervalu;da mnoge knjige ne moramo da kupujemo jer imamo ih na internetu ,uz njega lakse ucimo,na komjuteru imamo omogucene programe za lakse racunanje i crtanje.Takodje rekla mi je da ljudi koji se bave informacionim tehnologijama i kompjuterom su jedni od najbogatijih ljudi u svetu i da je primena elektromehanicara i admnistratora i uopste ljudi koji se bave kompjuterom velika ,kao sto je veliak i njihova plata.

Kada sam dosla kuci bila sam pod utiskom Mininih reci.Shvatila sam koliko komjuteri nisu toliko losi kao sto sam mislila a na predavanju sam mnogo vise mogla da naucim o njima.To mi je bilo divno.