Ljubav nije osećanje, to je način života.Po tom pitanju sam bednik,jel da?

Ljubav.Ako ne umeš da voliš,ne umeš da živiš.To sam negde čula..

I već da vam kazem ja umem da volim,ali kada vidim današnje ljubavi,današnje devojke zgadi mi se na tu reč.Drugarica me savetuje da nikoga ne volim,da budem hladna i drska prema ljudima.Cudi je kada joj kazem da sam se zaljubila,takodje da pricam sa drugaricom preko fb druge vere,da tugujem za nekim.I necu da slusam ni nju,ni ostale ljude kada mi tako nesto pricaju.I ako me neko ne voli,postoji na zemlji jos stotinak ljude koji ce me zavoleti,samo treba se druziti i biti pozitivna licnost.

Mladost je prelepa.Ona zraci toplinom i radoscu.Zelela bih i da svaki čovek ima pravog prijatelja kao ja.Žao mi je što ljudi nemaju prijatelja,što posle tuznih trenutaka u svom zivotu nemaju nade za novo sutra.

Mudri ljudi su govorili da kada za nesto otvorimo oci to obicno znaci da smo za nesto drugo zatvorili.Cesto zatvaramo oci za istnu .To je najveci problem coveka.
Cesto ne vidimo sve jer ne zelimo da osetimo bol koja se preliva i obuzima nase bice,deo po deo kida,truje i pravi od nas zivu senku koja ogorceno hoda.Ne smemo
biti ogorceni ljudi jer je svaki covek je jaci od zaborava,mrznje i smrti ako svojim vrlinama i delima pokaze svetu sustinu ljudskog postojanja.Ovde nije vazno 

kako se neko zove ,niti kojoj veru pripada vec sta je uradio za sebe i za svog zivota.

~Ја баш не знам много о љубави. Заправо, верујем да не знам ништа. Знам само да волим своје родитеље, сестру, другове, родбину, али то није “она” љубав о којој многи причају. Мислим да о тој љубави, не знам ништа. ~

Moj listic sudbine nije izvucen na zimskoj lutriji ljubavi

       Ljubav je satkana od sitnih stvari koji je ispunjavaju I cine je velikom I posebnom.Ljubav nam daje snagu, budi u nama osecanja, ispunjava nas. Sve sto je dobro na ovom svetu dolazi od ljubavi, ona je pokretac, ona je vodja, ona uvek zna pravi put. Da nema ljubavi, ne bi bilo ni zivota, ni ljudi, ni osmeha, ni tuge.. Ako volimo mozemo da stvaramo, da napredujemo, da prevazilazimo, da se borimo I pobedjujemo. Jer sitnice cine zivot, kakav god on bio. Male stvari daju nasem zivotu sarenoliku notu! Potreban je jedan osmeh koji bi nam ulepsao dan. Cak je dovoljna i jedna rec. Pogled, lep dan, njegov zagrljaj, osmeh, utesna rec, dodir. Ono sto je neprolazno u onom sto je prolazno. Zivot od uzdaha I izdaha. Jer to je ljubav! Ona sila koja nas pokrece I cini nas zivot boljim. Jer covek bez ljubavi je po meni dusa u lancima.
        Razmisljajuci o ljubavi, odlucila sam jedan dan da se prosetam parkom, ulicom, da obilazim razna mesta i da razgledam ljude, da vidim ljubav, da je osetim medju njima. Pustila sam laganu muziku i setala po hladnom vremenu. Pored mene je prolazio zagrljeni par, nasmejan, raspolozen i sa zaljubljenim pogledima. Oni nisu osetili tu hladnocu, zimu. Jer je njih grejala ljubav. Zatim sam se okrenula na plac nekog deteta. Pogledala sam ga I videla ga na podu. Pao je i povredio nogu. Prva osoba koja mu je dotrcala u pomoc bila je njegova mama. Sa suzama u ocima i strahom i brigom na licu. Poljubila ga je u celo i rekla ‘Bice sve uredu, mama je uvek tu’. U trenutku sam osetila toplinu u grudima, osetila sam kao da je i moja mama tu, pored mene, osetila sam njenu  majcinsku ljubav.

        Svu svoju ljubav stavljam na prazan papir. Puno toga je ostalo u meni sto sam zelela da ti kazem, puno zarobljenih reci, suza, osmeha. Svaki put kad sam htela da ti kazem sve sto osecam, nesto me je sprecavalo, reci su nestajale, a ja sam samo cutala. A onda su se tvoje oci zatvorile..zauvek.